Плагиоклас
(NА,CА)(SI,AL)4О8 From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Плагиоклас представља изоморфну серију минерала, чији су крајњи чланови албит (NaAlSi3O8) и анортит (CaAl2Si2O8). Серија плагиокласа припада групи силиката, подгрупи тектосиликата, класи фелдспата.
Плагиокласи су изузетно важни петрогени минерали (изграђују стене). Улазе у састав готово свих магматских стена, изузев ултрабазичних. Такође, у петрологији су важни и због одређивања порекла магматских стена (типа магме од које настају, дубине Земљине коре одакле та магма потиче).
Састав сваког минерала из серије плагиокласа директно је условљен садржајем албитске () и анортитске () компоненте, и може се једноставно одредити мерењем индекса преламања минерала, или угла цепљивости на поларизационом микроскопу. Угао цепљивости је оптичка особина, и варира са променом садржаја албитске компоненте.
Серија плагиокласа садржи шест минерала, који се разликују по садржају албитске и анортитске компоненте. Минерале ове серије и процентуални садржај крајњих чланова у њима, приказује следећа табела.

Албит је добио назив по латинској речи , због своје беле боје. То је врло чест и важан петрогени минерал, који улази у састав, најчешће, киселих магматских стена и пегматитских дајкова, где је у асоцијацији са турмалином и берилом.
Олигоклас се најчешће јавља у граниту, сијениту, диориту и гнајсу. Често је у асоцијацији са ортокласом.
Андезин је карактеристичан минерал у стенама као што је диорит, који садржи променљиву количину силицијума, и његов изливни еквивалент андезит.

Лабрадор је карактеристичан минерал у нешто базичнијим магматским стенама, као што су диорит, габро, андезит или базалт, и обично је у асоцијацији са неким минералом из групе пироксена или амфибола. Показује промену боје у односу на промену угла осветљења.
Битовнит је врло редак минерал, који се јавља у базичнијим магматским стенама.
Анортит је неупоредиво ређи минерал у односу на албит. Јавља се у интрузивним базичним и, ретко, ултрабазичним магматским стенама.
Remove ads
Види још
Литература
- Бабич Д. 2003. Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads