Problem drugih umova

Problem drugih umova je filozofski problem koji se tradicionalno navodi kao sledeće epistemološko pitanje: S obzirom na to da mogu da posmatram samo ponašanje drugih, kako mogu da znam da drugi imaju um?^[1] Problem je u tome što je znanje drugih umova uvek indirektno. Problem drugih umova ne utiče negativno na društvene interakcije jer ljudi imaju „teoriju uma“ – sposobnost da spontano zaključuju mentalna stanja drugih – podržanu urođenim neuronima ogledala,^[2] teorijom umnog mehanizma,^[3] ili prećutnom teorijom.^[4] Takođe je povećan broj dokaza da ponašanje proizilazi iz spoznaje koja zauzvrat zahteva svest i mozak.

To je problem filozofske ideje poznate kao solipsizam: ideja da je za bilo koju osobu poznato da postoji samo sopstveni um. Problem drugih umova tvrdi da bez obzira na to koliko je nečije ponašanje sofisticirano, to razumno ne garantuje da neko ima prisustvo misli koje se dešava u njima kao kada se on sam uzima udela u ponašanju.^[5] Fenomenologija proučava subjektivni doživljaj ljudskog života koji proističe iz svesti. Specifična tema u fenomenologiji koja proučava druge umove je intersubjektivnost.