Пирит

Пирит је минерал из групе сулфида, хемијске формуле . Кристалише тесерално - парахемиедријски. Јавља се у облику кристала различите величине. Његови кристали најчешће имају облик хексаедра. Такође се јавља, мада у ређем броју случајева, и у облику масивних и зрнастих агрегата.^[1][2]

Пирит
Пирит, Музеј стена и минерала, Рударско-геолошки факултет, Београд
Категорија	Минерал
Кристалне системе	тесерална
Идентификација
Прелом	нераван до шкољкаст
Тврдоћа по Мосу	6
Огреб	црна
Густина	4,92-5,01 g/cm³

Физичка својства

Пирит је златножуте боје и црног огреба. Непровидан је, непрозрачан и металичне сјајности. Прелом пирита је нераван до шкољкаст. У већини случајева цепљивост није присутна. Тврдина пирита је 6 по Мосовој скали. Специфична маса износи 4,92—5,01 .^[3][4]

Постанак и парагенеза

Настанак пирита најчешће је повезан са хидротермалним процесима у Земљиној кори, при чему образује пиритске жице и минерализације. Значајне количине пирита настају приликом образовања бакарних, оловних и цинканих лежишта.

Пирит може постати и контактно метасоматским процесима у скарновима. У том случају пирит се налази у парагенези са другим сулфидима и контактним силикатима.

Пирит може настати и седиментним процесима у редукционим условима (најчешће глина и угаљ).

Појавни облик пирита може бити у виду импрегнације, и тада је он акцесоран минерал у магматским стенама киселог карактера, као и у пегматиту.

Распрострањење и примена

Пирит је распрострањен минерал и пратилац скоро свих сулфидних минерализација. Користи се за добијање сумпорне киселине и сребра, ако га садржи у повишеним количинама. Најчешће се налази у Перуу, у Јужној Америци.

Галерија

• 
  Амонити
• 
  Пирит из Шпаније