Обрнути инжењеринг

Обрнути инжењеринг (енгл. ) је поступак откривања технолошких принципа уређаја, предмета или система путем темељних анализа његове конструкције, функције и начина рада.^[1] Често подразумева разлагање нечега: на пример, механичког уређаја, електронске компоненте, софтверског програма, или биолошке, хемијске или органске материје, и анализирања приципа рада, у циљу поправке, текућег одржавања или стварања новог уређаја или програма, који врши исту функцију, али не и просто копирање без разумевања оригинала.

Корени обрнутог инжењеринга потичу из анализе опреме за комерцијалну или војну примену.^[2] Циљ је да се дође до закључака о конструктивним одлукама које су довеле до настанка готовог производа уз мало или нимало предзнања о поступцима који су употребљени у оригиналном процесу конструисања и производње. Исте технике се истражују ради примене у софтверским системима, не када су у питању индустријске или војне потребе, већ ради замене нетачне, некомплетне или на други начин недоступне документације.^[3] Осим тога, концепт обрнутог инжењеринга се користи за модификовање или измену готових динамичких библиотека у оперативним системима.