Одрживи развој

Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја

Схема одрживог развоја

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.

Концепт одрживог развоја био је и остаје подложан критици, укључујући и питање шта треба одржати у одрживом развоју. Тврди се да не постоји одрживо коришћење необновљивог ресурса, јер ће свака позитивна стопа експлоатације на крају довести до исцрпљивања земаљских коначних залиха;^[1]‍:13 та перспектива чини индустријску револуцију у целини неодрживом.^{[2]‍:20f[3]‍:61–67[4]‍:22f} Такође се тврди да је значење концепта опортунистички развучено од „управљања конзервацијом” до „економског развоја”, и да Брундтландов извештај није промовисао ништа осим пословања као уобичајене стратегије за светски развој, са двосмисленим и небитним концептом приложеним као слоганом за односе с јавношћу.^{[5]‍:48–54[6]‍:94–99}

Дефиниције одрживог развоја

Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.

Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у свом извештају под називом Наша заједничка будућност. Дефиниција гласи:

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.^[7]

Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.

Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота.^[8]

Димензије одрживог развоја

Уобичајено је становиште да се концепт одрживог развоја може разложити у три основне димензије: еколошка, економска и социјална одрживост. Постоје предлози да се култура уврсти као четврта димензија одрживости.^[9] Према другим изворима, четврта димензија је институционална,^[10] при чему се има у виду принцип доброг управљања.

Циљеви одрживог развоја

Циљеви одрживог развоја познати су још као глобални циљеви. То је универзални позив на деловање да се искорени сиромаштво, заштити животна средина и обезбеди мир и просперитет за све.^[11]