WebKit

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

је погон веб-прегледача који је развио за свој веб-прегледач Safari.

Укратко Програмер(и), Репозиторијум ...

такође чини основу за експериментални прегледач који се налази у -овом читачу електронских књига , као и основни прегледач у -овом -у, прегледачу у и новијим верзијама, као и мобилним оперативним системима . -ов интерфејс за програмирање апликација обезбеђује скуп класа за приказ веб-садржаја у прозору и имплементира особине као што су отварање линкова приликом клика корисника, те управљање назад-напред листама и историјом недавно посећених страница.

-ов и кôд су оригинално били форк -а и библиотека из и данас су даље развијени од стране појединаца из , -а, -а, -је, , , и других. Пројекат је подржао , , и осталих оперативних система налик -у. Дана 3. априла 2013. је објавио да је искористио форк , компоненте -а и да ће убудуће бити коришћен у будућим верзијама прегледача и Opera под именом .

Remove ads

Порекло

Кôд који је постао је започет 1998. године као -ов HTML погона веб-прегледача и -ов погон -а (). Мелтон је у свом мејлу програмерима -а објаснио да и дозвољавају лакши развој од других доступних технологија због своје мале величине (мање од 140 000 линија кода), јасно дизајнираних и standards-compliant. и су портовани у помоћу адаптерске библиотеке и преименовани у и . је најављен у мејлу KDE билтену јуна 2002. упоредо с првим издањем -ових измена. је на -у у јануару 2003. најавио генерални директор -а Стив Џобс приликом издавања веб прегледача . је први пут укључен у 10.2 као приватно окружење за рад који је користио у својој апликацији , док је дебитовао са првом бета верзијом прегледача . 10.3 је био прво веће издање -овог оперативног система спојен са -ом, иако је пре тога био спојен са мањим издањем 10.2.

Према -у, неке промене укључују особине специфичне за (нпр. објективни C, , позиве) који су одсутни у -овом -у који је тражио друге програмерске тактике.

Подељени развој

Размена кодова између -а и КХТМЛ-a је била све тежа како се база кода мењала јер су оба пројекта имала другачије приступе кодирању и дељењу кода. У једном тренутку КХТМЛ програмери су рекли да највероватније неће да прихвате Еплове промене и тврдили да је сарадња између ове две групе велик промашај. Епл је предао њихове измене у великим печвима који су садржали велики број измена са неадекватном докментацијом, што ће постати уобичајено у будућим додацима. Иако су ови печеви били тешки КДЕ програмерима да интегришу у КХТМЛ. Даље, Епл је тражио да програмери потпишу "необјављујући" уговор пре гледања Еплових изворних кодова и чак тада нису могли да приступе Епловој бази багова.

Током званичног периода "развода" КДЕ девелопер Курт Фајфл је објавио чланак у ком је тврдио да су КХТМЛ програмери успели да бекпортују многа али не и све Сафари побољшања из -а у КХТМЛ, и да су увек ценили побољшања која су долазила из Епла и да је тако и дан данас. Чланак је такође тврдио да је Епл почео да контактира КХТМЛ програмере због дискусије о побољшању њихове садашње и будуће сарадње. Заправо, пројекат је могао да укључи неке од ових промена да побољша КХТМЛ-ову брзину рендеровања и дода неке особине, укључујући сагласност са Ецид2 тестом за рендеровање.

Откако се прича о форку појавила у вестима, Епл је избацио промене у изворни коду у складишту јавне ревизионе контроле. Од пребацивања изворног кода у јавно ЦВС складиште, Епл и КХТМЛ програмери су повећали сарадњу. Многи КХТМЛ програмери су постали рецентенти и подносиоци за -ово складиште ревизионе контроле.

-ов тим је такође преокренуо многе Еплове промене у оригиналној кодној бази и имплементирао апстракционе слојеве за специфичну платформу како би извршавање кода за рендеровање других платформа било значајно лакше.

У јулу 2007. Арс Техника је пријавио да ће КДЕ-ов тим прећи са КХТМЛ-а на . Уместо тога, након неколико година интеграције, КДЕ развојна платформа верзија 4.5.0 је издата у августу 2010 са подршком и а и КХТМЛ-а и развој КХТМЛ-а је настављен.

Отворен код

Дана 7. јуна 2005. Сафари програмер Дејв Хајат је објавио на свом блогу да ће Епл доставити отворен код а (пре тога су само и ЈаваСкрипт Кор били отвореног кода) и остварити приступ -овом дрвету ревизионе контрике и трагачу проблема. Ово је објавио Еплов старији потпредседник софтверског инжењерства, Бертранд Серлет, на Епловој Светској Конференцији Девелопера 2005.

Средином децембра 2005, подршка за Прилагодљиву векторску графику је био укључен у стандардну грађу и већ почетком јануара 2006 изворни код је премештен са ЦВС на Субвержн(СВН).

Компоненте ових ЈаваСкрипт Кора и -а су доступне под ГНУ нижом генералном јавном лиценцом, док је остатак а доступан под BSD-стајл лиценцом.

Даљи развој

Почевши од ране 2007. године, развојни тим почиње да имплементира екстензије, укључујући и анимације, прелазе и 2Д и 3Д трансформације; такве екстензије су објављене као радни нацрти у 2009. који треба да буду стандардизовани од стране -а.

У новембру 2007. пројекат је објавио да је успешно урадио подршку за медијске особине HTML5 нацртне спецификације, што дозвољава да уграђени видео буде рендерован и Скрипт-контролисан у -у.

Другог јуна 2008. године пројекат је објавио да су преписали као „」 бајт код интерпретатор. Пројекат је еволуирао у , објављен 18. септембра 2008, који компилира у изворни машински код, на тај начин елиминишући потребу за бајткод интерпретатором и убрзавајући извршавање -а. У почетку, једина подржана архитектура за је била архитектура, али на крају јануара 2009. СФИкс је омогућен за ОС Икс на x86-64 архитектури, пошто је пролазио све тестова на тој платформи.

2

Пројекат редизајнирања -а је најављен 8. априла 2010 под називом 2. Циљ -а 2 су апстракција компоненти која омогућавају веб рендеровање из њиховог окружујућег интерфејса или шела апликације, стварајући ситуацију где „веб садржај (ЈаваСкрипт, HTML, распоређивач, итд.) живи у одвојеном процесу од процеса корисничког интерфејса апликације. Ова апстракција је намеравала да 2 преузме мало директнији приступ процесима него . 2 има „некомпатабилну промену у односу на оригинални 」 што је мотивисало промену у имену.

2 је намењен -у, -у, -у и МееГо-Харматану. за је прешао на нови са верзијом 5.1. за је прешао на 2 од верзије 8.

Remove ads

Употреба

Thumb
Удео употребе веб прегледача према Стат Каунтеру

се користи као рендеринг енџин унунтар Сафари-а и претходно је био коришћен од стране Гугл Хрома на Windows-у, ОС Икс-у, иОС-у и (Хром је користио само ВебКор, а такође је имплементирао свој сопствени Јава енџин и мулти процесни систем). Друге апликације на ОС Икс такође користе , као на пример еплов е-мејл клијент Мејл и 2008 верзија Мајкрософт пратећег менаџера, где обе користе за рендеровање е-мејл порука са HTML садржајем.

Инсталирана основа

Нови веб-прегледачи су направљени на основу -а као на пример С60 прегледач на Симбијан телефонима, БлекБери прегледач (од верзије 6.0), Мидори, Хром прегледач, Андроид прегледач и прегледач коришћена на PlayStation 3 системском софтверу од верзије 4.1.0. КДЕ-ов Реконк и Плазма Воркспејс га такође користе као примарни веб рендеринг енџин. је прихваћен и као рендеринг енџин за ОмниВеб, иКеб и Веб (раније познат као Епифани) и Слипнир, замењујући њихове претходне енџине. Гном-ов Веб је једно време подржавао и и Геко, али је тим одлучио да је због Гековог циклуса издавања и плана развоја превише проблематично настављање подршке. ВебОС користи као основу свог апликационог рантајма. Најновији интерфејс Валвовог Стим-а користи за рендеровање свог интерфејса и уграђеног прегледача. се користи за рендеровање HTML-а и покретање ЈаваСкрипта у Адобовој интегрисаној рантајм платформи за апликације. У Адобе Криејтив Суит-у ЦС5, се користи за рендеровање неких делова корисничког интерфејса. У првој половини 2010. Године аналитичари су проценили да је укупун број мобилних уређаја са прегледачима заснованим на -у око 350 милиона, до средине Априла 2015. Године је заузимао 50,3% тржишта што је више него свих 5 великих браузер енџина заједно.

Портови

Недељу дана након Хјатове изјаве о пребацивању а под Опен-сорс, Нокиа је најавила да је портовала на Симбиан оперативни систем и да развија прегледач заснован на њему за мобилне телефоне које покрећу С60. Веб прегледач за С60 коришћен је на Нокиа, Самсунг, ЛГ и другим Симбиан С60 телефонима. Епл је такође портовао на иОС, где је коришћен за рендеровање садржаја у оквиру веб прегледача и е-мејл софтвера на ајфон, ајпед и ајпод тач уређајима. Андроид платформа је користила (касније и његов форк ) као основу за свој веб-прегледач, а Палм При је најавио 2009. да је конструисао интерфеј базиран на -у. 3 садржи експириментални прегледач базиран на -у.

У јуну 2007, Епл је најавио да је портован на Windows као део Сафари-а. је такође портован на неколико Тул-китова који подржавају различите платформе, као што су ГТК+ тул-кит, Кјути окружење за рад, Адоб интегрисан рантајм, Енлајтмент Фондејшн Лајбрерис (ЕФЛ), и Клутер тулкит. Кјути софтвер садржи Кјути порт у 4.4 издању. Кјути порт а је такође доступан за употребу у Конкверору од верзије 4.1. Ирис прегледач на Кјутију такође користи . ЕФЛ порт је под развојем (од стране Самуснга и ПроФјужна) са циљем употребе за станд-алон прегледаче, геџете, виџете, рич текст прегледаче. Клутер порт развијају Колабора а спонзорише Бош.

Постоји пројекат повезан са ом под називом Ориџин Веб Прегледач, који омогућава мета-портовање на апстрактној платформи са циљем олакшавања портовања. Овакав порт се користи на сет-топ боксевима, ПМП и портован је на АмигаОС, АРОС и МорфОС. МорфОС 1.7 је први имао Оригин који је подржавао HTML5 медиа тагове.

Форк

Априла 3, 2013. Гугл је најавио да ће произвести форк ове ВебКор компоненте под нзивом Блинк. Хром програмери су одлучили да форкују како би омогућили већу слободу у имплементацији ВебКор особина у прегледачу без изазивања конфликата, а такође би и омогућио поједностављивање кода који није потребан Хрому. У вези са изјавом Опера веб прегледача да ће се до краја године пребацити на Хромиум базу, такође је било потврђено да ће се Опера такође пребацити на Блинк. Пратећи ову изјаву, програмери су започели дискусију о уклањању кода специфичног за Хром из енџина како би га учинили генерално удобнијим за коришћење.

Remove ads

Компоненте

је погон веб-прегледача и библиотека за HTML и развијен у оквиру пројекта . Његов комплетан изворни код је лиценциран под ГНУ нижом генералном јавном лиценцом (ЛГПЛ). ово окружење за рад саставља ВебКор и ЈаваСкриптКор, омогућавајући Обџектив C програмски интерфејс C++ базираном ВебКор-овом рендеринг енџину и ЈаваСкриптКор-овом скрипт енџину, дозвољавајући им да буду лако референцирани од стране апликација базираним на Кокоа АПИ; касније верзије такође садрже и вишеплатформску C++ апстракцију.

је прошао 2 и 3 тестове са савршеним пиксел рендерингом и без проблема са тајмингом или смутнесом на реферисаном хардверу.

је окружење за рад који омогућава погон -а имплементацијама, а омогућава врсте скриптовања у неким другим контекстима унутар ОС Икс-а. је оригинално изведен из КДЕ-овог погона -а () библиотеке и PCРЕ регуларне експрешн библиотеке. Од форковања из КЈС и PCРЕ, ЈаваСкриптКор је унапређиван са многим новим опцијама и великим побољшањем у преформансама.

пројекат је 2. јуна 2008. изјавио да је преписао као „СквирелФиш「, биткод интерпретатор. Пројекат је прерастао у СквирелФиш икстрим, најављен 18. септембра 2008 који компајлује ЈаваСкрипт у машински код, и тиме је елиминисао потребу за интерпретатором.

Оптимизација компајлера названа ФТЛ је најављена 13. маја 2014. Она користи ЛЛВМ за генерисање оптимизованог машинског кода.

Референце

Remove ads

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads