Zapaljenje dužice

Zapaljenje dužice (lat. iritis) ili prednji uveitisa je zapaljenski proces u sudovnoj opni (uveji), koji je zahvatio samo dužicu (lat. iris) oka.^[1] Pretežno se javlja kod mladih i ljudi srednjih godina. U zapadnim zemljama, 50% do 70% svih slučajeva uveitisa je klasifikovano kao zapaljenje dužice ili prednji uveitis.

Zapaljenje dužice
Zapaljenjske promene na dužici (iritis)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10	H20
MKB-9-CM	364
DiseasesDB	13676
eMedicine	oph/580 emerg/284
MeSH	D014605

Klasifikacija

Najrasprostranjenija klasifikacija uveitisa je ona koju je osmislila Međunarodna grupa za proučavanje uveitisa (IUSG) 1987. godine, na osnovu anatomske lokacije upale. Ova klasifikacija uključuje:^[2]

Prednji uveitis (iritis, iridociklitis i prednji ciklitis),

Srednji uveitis (paraplanitis, zadnji ciklitis i hijalitis)

Zadnji uveitis (fokalni, multifokalni ili difuzni horoiditis, horioretinitis, retinitis i neuroretinitis).

Opisan je i dodatni termin, panuveitis (prednja komora, staklasto telo, retina i horoid).

Relevantna anatomija srednje očne ovojnice

Srednja očna ovojnica (uvea) ima tri dela: prednji je dužica ili šarenica (iris), srednj cilijarno ili zrakasto telo (corpus cilliare) i najveći deo srednje očne ovojnice sudovnjača (chorioidea).

Dužica ili šarenica (lat. iris) je mišićna opna između rožnjače i sočiva, koja odvaja prednju od zadnje očne komore. Kroz nju u oko ulaze svetlosne zraci. Mišić dužice delue refleksno i određuje veličinu zenice, pa se ona na jakom svetlu sužava a na slabom širi.^[3]

Dužica svojim izgledom određuje boju očiju. Boja dužice se dobija genetskim nasleđem, i određena je količinom pigmenata. Kada ne bi bilo pigmenta oko bi bilo roze boje (albino). Postoje dva pigmenta melanin i lipohrom koji direktno učestvuju u boji oka. Melanin je braon boje i kontroliše ga 15-ti hromozom, dok lipohrom žuto-braon i kontroliše ga 19-ti hromozom. U ređim slučajevima može da se desi da jedno oko bude drugačije boje, ali to je jako redak slučaj. Dužica ne menja boju sa staranjem ma koliko se veruje u to. Dešava se da posmatrači uoče promenu boje očiji, ali to nije realnost, jer boja očiju zavisi od osvetljnja, kontrasta i oblačenja čoveka.^[4]

Epidemiologija

Morbiditet

Zapaljenje dužice ili prednji uveitis je najčešći oblik uveitisa, koji se javlja kod 12 slučajeva na 100.000.^[5] Odgovoran je za 10% slepila u SAD i čini oko 30.000 novih pacijenata sa slepilom svake godine.^[6] Studija iz severne Kalifornije o epidemiologiji zapaljenje dužice otkrila je incidencu od 52,4 na 100 000 osoba godišnje i prevalenciju od 115,3 na 100 000 osoba.^[7] Studija Medicinskog centra Affairs, severozapadni Pacifik, prijavila je incidencu od 25,6 slučajeva na 100.000 osoba i prevalenciju od 69 na 100.000 osoba.^[8]

Studija na starijoj populaciji iz medicinske kohorte istraživanja otkrila je incidencu yapaljenje dužice u rasponu od 302-424 na 100.000 osoba godišnje ili u proseku od 340,9 na 100.000.^[9]

Srednja incidencija zapaljenje dužice ili prednjeg uveitisa je bila 21.006 na 100. Prijavljena incidencija zadnjeg uveitisa bila je 76,6 na 100.000, a incidencija panuveitisa 41,7 na 100.000.^[9]

Životna dob

Maksimalna incidencija i prevalencija zabeležene su kod starijih pacijenata >65 godina, a najmanji u pedijatrijskoj starosnoj grupi.

Polne razlike

Žene su imale veću prevalenciju yapaljenja dužice od muškaraca.^[8]

Etiopatogeneza

Zapaljenje dužice je često idiopatsko. Rekurentna stanja mogu biti povezana sa:

• autoimunim oboljenjima (ankilozirajući spondilitis, reumatoidni artritis, inflamatorne bolesti crijeva, Reiterov sindrom)
• infekcijama (herpes simpleks),
• traumom oka,
• kontaktnim sočivima (koja mogu doprineti razvoju zapaljenja dužice).^[10]

Cela sudovna opna (uveja) može da reaguje na sledeć etiološke faktore na isti način:^[11]

• Specifične bolesti — reumatizam, fokalna infekcija, tuberkuloza, lues,
• Infektivna i virusna oboljenja,
• Parazitarna oboljanja — toksoplazmoza, leptospiroza i dr.

Vrste zapaljenja dužice

Nastaje epifora (suzenje oka)i nakupljanje gnoja u unutrašnjem uglu otvora kapaka

Zapaljenje dužice prema izgledu zapaljenja

Prema izgledu zapaljenskog procesa iritisi se dele na difuzne i na cirkumskriptne, odnosno nodularne.

• Difuzni oblik — je zapaljenski proces dužice koji zahavata difuzno (u celini) dužično tkivo.
• Cirkumskriptnih ili nodularnih oblik — je zapaljenski proces dužice koji se ispoljava u vidu čvorića.

Zapaljenje dužice prema karakteru eksudacije

Kod svakog zapaljenskog procesa dužice preovlađuje eksudacija. Prema karakteru eksudacije zapaljenje dužice (iritis) se deli na:

• serozne,
• fibrinizne,
• purulentne (gnojne) i
• hemogarične (krave).

I dok serozni oblik zapaljenje dužice ima blažu kliničku sliku kod ostali oblika klinička slika jed znatno teža.

Većina slučajeva iritisa je idiopatska, dok je 20% posledica tupe traume.^[12]

Oblici zapaljenja dužice

Vrsta	Bolesti
Netraumatski iritis	Često povezan sa HLA-B27 sistemskim bolestima, uključujući: Juvenilni reumatoidni artritis (JRA)[13] Ulcerozni kolitis[14] Reiterov sindrom[15] Sarkoidoza[16] Behčetova bolest[17] Tubulointersticijski nefritis i uveitis (TINU)[18] Sistemski eritematozni lupus (SLE)[19] Multipla skleroza[20] Ankilozantni spondilitis[21]
Infektivne bolesti	Tuberkulozom izazvano zapaljenja dužice[22] Hlamidijom izazvano zapaljenja dužice[23] Lajmskom bolešću izazvano zapaljenja dužice[24] Herpes simpleksom izazvano zapaljenja dužice[25] Toksoplazmozom izazvano zapaljenja dužice[26] Varičela-Zoster virusom (herpes zoster oftalmicus ili herpes zoster) izazvano zapaljenja dužice[27] Sifilisom izazvano zapaljenja dužice.[28][29]
Drugi uzroci	Lekovima izazvano zapaljenja dužice[30] Maskaradni sindromi kao što su limfom, leukemija, maligni melanom.[31] Juvenilni ksantogranulom.[32] Posle idiopatskog varijeteta, uveitis povezan sa HLA-B27 se svrstava kao drugi najčešći uzrok prednjeg uveitisa.[33] Odgovoran je za 40-70% slučajeva prednjeg uveitisa u različitim geografskim regionima. Češće je kod muškaraca nego kod žena.[34]

Klinička slika

Klinička slika zavisi od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku.^[35]

Akutna forma

Kod akutnog zapaljenje dužice simptomatologija je burna, sa svi nadražajnim simptomima oka:

• epifora ( suzenje oka),
• fotofobija ( preosetljivost na svetlost) i blefarospazam ( grč kapka).
• difuzni bol sa bolnom akomodacijom,
• limbalno crvenilo,
• blago zamagljenje vida i pad oštrine vida

Subakutna i hronična forma

Kod subakutnih oblika postoje svi navedeni simptomi ali su oni znatno manjeg intenziteta, dok su kod hroničnog oblika simptomi veoma slabo izraženi.

Dijagnoza

Anamnezom i fizikalnim pregledom koji se vrši pomoću fokalnog osvetljenja ili pomoću biomikroskopa, postavlja se primarna dijagnoza. Za konačnu dijagnozu potrebni su i dopunski klinički i laboratorijski pregledi kao i patohistološki nalaz.

Terapija

Kod lečenja zapaljenje dužice primenjuju se:

• Midrijatička sredstava, pre svega atropin,koji se aplikuje u vidu rastvora ili masti, ukoliko je njegovo dejstvo nedovoljno onda se daje zajedno sa adrenalinom.
• Kortizon, koji se daje lokalno u vidu kapi, masti ili injekcija, ili se o opšte lečenje se najčešće sprovodi davanjem tableta pronizona.

U cilju bolje i brže resorpcije daju se tople suve obloge (termofor, kesica soli ili peska koji se zagreje i sl.) grejanje se vrši 3 - 5 puta dnevno u trajanju 15 - 20 minuta. U cilju zaštite od jake svetlosti nose se tamne naočare koje su zasenčene 50 - 75%.

Etiološko lečenje se sprovodi kada se ustanovi specifična dijagnoza, kao što je to slučaj kod:

• tuberkuloznih zapaljenje dužice primenjuje specifično lečenje tuberkulostaticima (streptomicin, para - amino - salicilna kiselina i rifadin),
• kod luesom izazvanog zapaljenje dužice, lečenje se sprovodi penicilinom,
• kod reumatizmom izazvanog zapaljenje dužice lečenje se sprovodi odgovarajućom antireumatskom terapijom.

Vidi još

• Dužica
• Zapaljenje dužice i zrakastog tela