Свињарство у Републици Српској

From Wikipedia, the free encyclopedia

Свињарство у Републици Српској
Remove ads

Свињарство у Републици Српској има дугу традицију и представља једну од значајних грана сточарства, како према обиму и нивоу производње, тако и према нивоу потрошње.[1]

Thumb
Узгоја свиња у Републици Српској је скуп зоотехничких, селекционих и осталих метода и поступака који има за циљ унапређење производње свиња у Републици Српској и од великог је значаја за развој сточарства.

Опште информације

Thumb
Међу плодним расама у РС најзаступљенији је ландрес

Свињарство као значајна грана сточарства заузима велики удео у укупној пољопривредној и прехрамбеној производњи у Републици Српској, јер на територији Републике Српске од давнина постоји традиција узгоја свиња и коришћења свињског меса у исхрани људи.[2]

Заступљеност плодних раса

Неке од најзаступљенијих плодних раса у Републици Српској су: белгијски, дански, холандски немачки и норвешки ландрас.

Заступљеност месних раса

Најзаступљеније меснате расе су: дурок, хемпшир и пијетрен. Њихово учешће у расном саставу на фармама је различито, тако да су неке у малом броју, нпр. само у запатима. Укрштањем различитих раса и линија желе се искористити сви типови хетерозис ефеката (индивидуе, мајке и оца).

Раса је основна јединица узгојног програма и највећи генетски напредак се постиже у популацији ако се селекција истовремено спроводи на целој популацији. У свињарству Републике Српске заступљена је прилично шаролика расна структура. Разлог шароликости расне структуре свиња може се оправдати:

  • престанком рада некадашњих носилаца свињарске производње у Републици Српској,
  • немогућношћу извоза свиња и свињског меса у претходном периоду,
  • недовољном увозу квалитетно приплодних животиња чистих раса
  • традиционалном приступу узгоја свиња код самих узгајивача.

На основу Закона о сточарству, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донио је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици Српској.[3] У складу са наведеном листом, расе и хибриди свиња који се узгајају у Републици Српској приказани су у доњој табели:

Више информација Расе, Хибриди ...
Remove ads

Значај

Thumb
Свињетина са 40 хиљада тона годишње на првом је месту међу свим месима произведеним клањем домаће стоке у Републици Српској

Поред директног значаја свињарства за произвођаче и економску добит Републике Српске, оно има и индиректни утицај на целокупну приведу и научно-истраживачку област.

У свињарству је од посебног значаја број расплодних грла, крмачa и супрасних назимица. Стање крмача и супрасних назимица, приближно прати кретање укупног броја свиња, с тим да је њихов пораст био интензивнији и кретао се по просечној годишњој стопи од 6%. Удео крмача и супрасних назимица у укупном броју свиња је у просеку 14%. Највећи пад крмача и супрасних назимица је био 2017. године, када је у РПГ уписано 240.047 свиња.[4]

Remove ads

Изазови

Као и друге гране пољопривредне производње и свињарска производња у Републици Српској среће се са низом изазова, унутрашњих и спољашњих као што су:[5]

  • недовољна продуктивност, која се огледа у малом броју живорођене и отхрањене прасади по крмачи,
  • неповољан расни састав,
  • присуство различитих болести, односно питање здравствене заштите свиња,
  • неквалитетан начин трајног означавања свиња,
  • недостатак квалитетних нерастова и неконтролисана употреба сјемена за вјештачко осјемењавање назимица и крмача,
  • прекомеран увоз живих свиња, свјежег и замрзнутог свињског меса, полутрајних и трајних производа свињског поријекла,
  • онемогућеност извоза свињетине у земље Европске уније због дугогодишње вакцинације свиња против класичне куге свиња.

Узгојни циљ

Да би узгојни циљ свиња у Републици Српској био успешно остварен у производњи се мора постићи следеће:[6]

Thumb
Један од узгојних циљева у Републици Српској је да укупан број прасади по крмачи годишње буде 24.
  1. производња 21 товљеника по крмачи годишње са 80% радмана, 55-58% удела меса у полутки, односно 880–928 kg квалитетног мишићног ткива годишње по крмачи,
  2. број прашења два до три пута по крмачи годишње,
  3. број живорођене прасади по леглу > 10,5,
  4. укупан број прасади по крмачи годишње 24,
  5. број одгојене прасади по крмачи 21,
  6. угинућа прасади у лактацији крмаче < 9%,
  7. прираст у тову од 115 дана > 700 g,
  8. конверзија хране 3 kg за килограм прираста,
  9. ремонт стада 35% у производним стадима и 45% у нуклеусима
Remove ads

Бројност

Производња свиња је сконцентрисана на породичним пољопривредним газдинствима (93% укупног броја свиња и 94% крмача и супрасних назимица). Број свиња је имао осцилације и у просеку је био на нивоу 443 хиљаде. Максималан број свиња је био 2015. године, а минималан у 2014. години.[7]

Више информација Година, 2015. ...

У структури сточарске производње, израженој у условним грлима, свиње имају учешће од 17%. Имајући ово у виду укупан број свиња је незнатно растао по просечној годишњој стопи од 0,63%.

Више информација 2014., 2015. ...
Remove ads

Обележавање свиња

Обележавање свиња представља основну зоотехничку меру од чијег спровођења зависи успех осталих мера у свињарству и сточарству. Обележавање представља стављање одређених знакова/ симбола или бројева на најподеснији део тела животиње са циљем њиховог распознавања. Обележавању се мора посветити велика пажња у смислу квалитетног и благовременог извођења, јер без њега није могуће пратити телесни развој, контролисати производњу и спроводити селекцију.[5]

У свињарству Републике Српске примјењују се следећи начини обележавања:

  • тетовирање
  • стављање ушних маркица
Remove ads

Напомене

  1. На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
  2. На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
  3. Стопа промене, 2014-100.

Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads