Ђурађ II Балшић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђурађ II Страцимировић (владао 1385—1403), господарио је Зетом (доцније названа Црном Гором) у време турског продора на Балкан. У борби са њима, пао је у ропство и био је принуђен да им за своју слободу да град Скадар. Када се нашао на слободи, поново је освојио Скадар 1395. године и уступио га Млетачкој републици (Венецији), а себи је задржао градове у Приморју, Бар и Улцињ.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Кратке чињенице Пуно име, Датум рођења ...
Ђурађ II Страцимировић | |
---|---|
Пуно име | Ђурађ II Страцимировић Балшић |
Датум рођења | 14. век |
Место рођења | Улцињ, |
Датум смрти | април, 1403. |
Место смрти | Улцињ, Зета |
Супружник | Јелена, кћи кнеза Лазара |
Потомство | Балша III Балшић |
Родитељи | Страцимир Балшић Милица, кћи краља Вукашина |
Династија | Балшићи |
господар Зете кнез Хвара и Корчуле (1396—1402) | |
Период | 1385 — 1403. |
Претходник | Балша II Балшић |
Наследник | Балша III Балшић |
Затвори
Преко мајке Милице, Ђурађ II је имао родбинске везе са Мрњавчевићима, тако да му је краљ Марко био брат од ујака. Око 1386. године, оженио се кћерком кнеза Лазара, Јеленом- „госпођом Леном“, па му је Вук Бранковић био пашеног. Са Јеленом је имао сина и наследника Балшу III.