Александар I Павлович
император Русије (1801—25) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар I Павлович (рус. ; Санкт Петербург, 23. децембар 1777 — Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император[1] који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије. После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима. На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.
Кратке чињенице Датум рођења, Место рођења ...
Александар I Павлович | |
---|---|
Датум рођења | (1777-12-23)23. децембар 1777. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 1. децембар 1825.(1825-12-01) (47 год.) |
Место смрти | Таганрог, Руска Империја |
Супружник | Elizabeth Alexeievna |
Потомство | Grand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash |
Родитељи | Павле I Петрович Марија Фјодоровна |
Династија | Романов |
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1801 — 1825. |
Претходник | Павле I Петрович |
Наследник | Николај I Павлович |
Затвори