Античка Картагина
античка цивилизација која је настала од феничанског полиса Картагине, близу данашњег града Туниса / From Wikipedia, the free encyclopedia
Античка Картагина (феничански/пунски 𐤒𐤓𐤕𐤟𐤇𐤃𐤔𐤕) била је древна семитска цивилизација са сједиштем у сјеверној Африци. Првобитно насеље у данашњем Тунису, касније је постало град-држава, а потом империја. Основали су је Феничани у 9. вијеку п. н. е, Картагина је достигла свој врхунац у 4. вијеку п. н. е. као једна од највећих метропола на свијету. Била је центар Картагинског царства, велике силе предвођене Пунима, који је доминирао древним западном и центарлним Средоземним морем. Након Пунских ратова, Картагину су уништили Римљани 146. године п. н. е, који су касније раскошно обновили град.
Картагину су око 814. године п. н. е. населили колонисти из Тира, водећег феничанског града-државе који се налази у данашњем Либану. У 7. вијеку п. н. е, након новоасирског освајања Феникије, Картагина је постала независна, постепено ширећи своју економску и политичку хегемонију ширем западном Средоземља. До 300. године п. н. е, преко огромног сплета колонија, вазала и сателитских држава, које је одржавала поморском доминацијом у западном и централном Средоземном мору, Картагина је контролисала највећу територију у регији, укључујући обалу сјеверозападне Африке, јужну и источну Иберију, као и острва Сицилија, Сардинија, Корзика, Малта и Балеарски архипелаг. Триполи је остао аутономан под влашћу мјесних Либиофеничана, који су плаћали номинални данак.
Међу највећим и најбогатијим градовима древног свијета, стратешка локација Картагине омогућавала је приступ плодној земљи и главним поморским трговачким путевима. Њена екстензивна трговачка мрежа досезала је чак до западне Азије, западне Африке и сјеверне Европе, обезбјеђујући низ роба из цијелог античког свијета, поред уносног извоза пољопривредних и индустријских производа. Ову трговаку империју је обезбјеђивала једна од највећих и најмоћнијих морнарица у дредвном Средоземљу и војска сачињена од страних плаћеника и помоћних војника, посебно Ибера, Гала, Брита, Сикана, Итала, Грка, Нумидијаца и Либуа.
Као доминантна сила западно Средоземља, Картагина је неизбјежно дошла у сукоб са многим сусједима и супарницима, од домородачких Бербера у сјеверној Африци до растуће Римске републике. Послије вијекова сукоба са сицилијанским Грцима, растуће надметање са Римом кулминирало је Пунским ратовима (264—146. п. н. е.), у којима су се одвила неке од највећих и најсофистициранијих битака античког доба. Картагина је за длаку избјегла уништење послије Другог пунског рата, а Римљани су је уништили 146. године п. н. е. послије Трећег пунског рата, уједно и посљедњег. Римљани су касније на њеном мјесту основали нови град. Сви остаци картагинске цивилизације дошли су под римску власт у 1. вијеку н. е, а Рим је касније постао доминантна средоземна сила, утирући пут свом успону ка великој империји.
Упркос комополитском карактеру империје, култура и идентитет Картагине остали су укоријењени у њеном феничанско-хананском насљеђу, у локализованом варијетету познатом као пунски. Као и други феничански народи, картагинско друштво је било урбано, комерцијално и оријентисано ка поморству и трговини; ово се дјелимично огледало у његовим значајним иновацијама, укључујући серијску производњу, необојено стакло, даску за вршидбу и котон луку. Картагинци су били познати по својој комерцијалној способности, амбициозним истраживањима и јединственом систему владавине, који је комбиновао елементе демократије, олигархије и републиканизма, укључујући савремене примјере контроле и равнотеже.
Иако је била једна од најутицајнијих цивилизација античког доба, Картагина је углавном упућена по свом дугом и горком сукобу са Римом, који је пријетио успону Римске републике и скоро промијенио ток западне цивилизације. Због уништења готово свих картагинских текстова након Трећег пунског рата, много тога што се зна о њиховој цивилизација потиче из римских и грчких извора, од којих су многи писани током или након пунских ратова, а у различитом степену су били непријатељских обликовани. Популарни и научни ставови према Картагини су историјски одржавали преовлађујући грчко-римски поглед, иако су археолошка истраживања од касног 19. вијека помогла да се баци више свјетла и нијанси на картагинску цивилизацију.