Античке олимпијске игре
From Wikipedia, the free encyclopedia
Древне олимпијске игре (Ολυμπιακοι αγωνες; латински: Olympia,, средњи множина: „Олимпијада“) су биле низ атлетских такмичења међу представницима градова-држава и једна од Панхеленских игара у Старој Грчкој. Одржавани су у част Зевса, а Грци су им дали митолошко порекло. Прве Олимпијске игре традиционално се датирају у 776. п. н. е.[1] Игре су се одржавале сваке четири године, односно олимпијада, која је постала јединица времена у историјским хронологијама. Наставили су да се славе и одржавају и када је Грчка дошла под римску власт у 2. веку пре нове ере. Њихова последња забележена прослава била је 393. године нове ере, за време цара Теодосија I, али археолошки докази указују да су се неке игре и даље одржавале након овог датума.[2] Игре су се вероватно завршиле под Теодосијем II, вероватно у вези са пожаром који је спалио храм Олимпијског Зевса током његове владавине.[3]
Током прославе игара објављена је екечерија (олимпијско примирје) како би спортисти и верски ходочасници могли безбедно да путују из својих градова на игре. Награде за победнике били су венци или круне од маслиновог листа. Игре су постале политичко оруђе које су градови-државе користили да потврде доминацију над својим ривалима. Политичари би на играма најављивали политичке савезе, а у време рата свештеници би приносили жртве боговима за победу. Игре су такође коришћене за ширење хеленистичке културе широм Медитерана. Олимпијске игре су такође укључивале верске прославе. Зевсова статуа у Олимпији се сматрала једним од седам светских чуда старог века. Вајари и песници би се окупљали на свакој олимпијади како би приказали своја уметничка дела будућим покровитељима.
Древне Олимпијске игре су имале мање догађаја од модерних игара и само слободнорођеним Грцима, мушкарцима, је било дозвољено да учествују,[4] иако је било победничких жена власница кочија. Све док су испуњавали критеријуме за улазак, спортисти из било ког грчког града-државе и краљевине су могли да учествују. Игре су се увек одржавале у Олимпији уместо да се крећу између различитих локација као што је пракса са модерним Олимпијским играма.[5] Победници на Олимпијади су одата почаст, а њихови подвизи забележени су за будуће генерације.