Антропогени стресни фактори
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антропогени стресни фактори су они који настају дејством човека и чије дејство на биљке може бити директно или индиректно (мењају физичко-хемијске услове средине у којој биљке расту и развијају се). Дејство ових фактор на биљке, али и друге организме, све више долази до изражаја, и то првенствено због интензивног технолошког напретка и развоја индустрије, саобраћаја и урбанизације који повећавају контаминацију животне средине. Један од најзначајнијих контаминаната је и пољопривреда. То је резултат све интензивније хемизације пољопривреде (неадекватне употребе ђубрива, средстава за заштиту биљака и других агенаса), а до које долази због све веће потребе за продукцијом хране за становништво чији се број значајно увећава. Пројекције су да ће на нашој планети до 2050. Године живети 9 милијарди људи и да се садашња пољопривредна производња мора удвостручити да би покрила потребе толиког броја становништва.
Ефекти антропогених фактора се могу разматрати и на глобалном и локалном нивоу. На глобалном нивоу они изазивају или појачавају ефекат „стаклене баште“, утичу на појаву озонских рупа, киселих киша и слично, а на локалном мењају специфичне услове станишта на којима се биљке развијају.
Реакције биљака на дејство полутаната могу бити такозвана акутна оштећења када су оне изложене високој концентрацији загађивача, и то најчешће у њиховој непосредној близини. Та оштећења могу имати и латентне последице. Хронична оштећења се јављају уколико су биљке у дужем временском периоду изложене мањим количинама полутаната. Тада се обично не јављају јасни визуелни знаци оштећења, као код акутних, иако последице по биљке могу такође бити леталне. Стога је веома важно уочити прве знаке оштећења код биљака. Оно што је такође значајно је да полутанти имају често синергично дејство са климатским факторима и другим стресним факторима (посебно биотичким), што додатно појачава њихово неповољно дејство.
Антропогени фактори се најчешће разматрају као ефекти емисије полутаната који могу да изазову контаминацију:
- атмосфере
- земљишта или
- вода