Бранко Пешић
партизански борац, политичар и градоначелник Београда / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Београд, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1965. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије.
бранко пешић | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1922-10-01)1. октобар 1922. | ||||||||||||||
Место рођења | Земун, Краљевина СХС | ||||||||||||||
Датум смрти | 4. фебруар 1986.(1986-02-04) (63 год.) | ||||||||||||||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||
Професија | друштвено-политички радник | ||||||||||||||
Супружник | Загорка Голубовић; Десанка Пешић | ||||||||||||||
Члан КПЈ од | 25. маја 1942. | ||||||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1941 — 1946. | ||||||||||||||
Чин | капетан у резерви | ||||||||||||||
Председник Градског одбора Социјалистичког савеза Београда | |||||||||||||||
Период | 1. јул 1961 — 20. новембар 1964. | ||||||||||||||
Претходник | Милијан Неоричић | ||||||||||||||
Наследник | Воја Вуцелић | ||||||||||||||
Председник Градског комитета Савеза комуниста Београда | |||||||||||||||
Период | 11. новембар 1964 — 27. мај 1965. | ||||||||||||||
Претходник | Драги Стаменковић | ||||||||||||||
Наследник | Стеван Дороњски | ||||||||||||||
Председник Скупштине града Београда | |||||||||||||||
Период | 15. април 1965 — 29. април 1974. | ||||||||||||||
Претходник | Милијан Неоричић | ||||||||||||||
Наследник | Живорад Ковачевић | ||||||||||||||
Председник Скупштине СР Србије | |||||||||||||||
Период | 5. мај 1982 — 5. мај 1984. | ||||||||||||||
Претходник | Душан Чкребић | ||||||||||||||
Наследник | Слободан Глигоријевић | ||||||||||||||
Одликовања |
|
Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења.
Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, Републички секретар за робни промет у Извршном већу Скупштине СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982. и 1984—1986) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984).
Биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Србије и Савеза комуниста Југославије, као и републичког и савезног посланика. Био је активан у спортским организацијама, а посебно у Фудбалском савезу Југославије (ФСЈ). Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Остао је упамћен као један од најпопуларнијих градоначелника Београда, у чије време је град знатно проширен и модернизован изградњом нових стамбених насеља, културних и спортских центара, капиталних објеката попут Мостарске петље, моста „Газела“, Теразијског тунела, Палате Београђанке и др, као и покретањем многих значајних културних манифестација од БИТЕФ-а до ФЕСТ-а и оснивањем градске радио станице Студио Б. У његовом мандату усвојен је тада веома амбициозан план спуштања Београда на реке, изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Његовој популарности допринео је и специфичан, готово комшијски однос са грађанима.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом јунака социјалистичког рада одликован је 24. јануара 1986. године.