Георгиј Жуков
совјетски маршал / From Wikipedia, the free encyclopedia
Георгиј Константинович Жуков (рус. ; Стрелковка, Калушка губернија, 1. децембар 1896 — Москва, 18. јун 1974) је био совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године.
георгиј жуков | ||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1896-12-01)1. децембар 1896. | |||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Стрелковка, Калушка губернија, Руска Империја | |||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 18. јун 1974.(1974-06-18) (77 год.) | |||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР | |||||||||||||||||||||||||||
Професија | војно лице | |||||||||||||||||||||||||||
Члан КПСС од | 1. марта 1919. | |||||||||||||||||||||||||||
Учешће у ратовима | Први светски рат Руски грађански рат Велики отаџбински рат | |||||||||||||||||||||||||||
Служба | Совјетска армија | |||||||||||||||||||||||||||
Чин | маршал СССР-а | |||||||||||||||||||||||||||
министар одбране СССР | ||||||||||||||||||||||||||||
Период | 1955 — 1957. | |||||||||||||||||||||||||||
Претходник | Николај Булгањин | |||||||||||||||||||||||||||
Наследник | Родион Малиновски | |||||||||||||||||||||||||||
Херој СССР од | 29. августа 1939. | |||||||||||||||||||||||||||
Одликовања |
|
Један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату. Под његовом командом, Црвена армија је извојевала важне победе у биткама за Москву, Стаљинград, Лењинград, Белорусију и Берлин. Четвороструки је Херој Совјетског Савеза, Херој Народне Републике Монголије, носилац Ордена победе и многих других совјетских и страних одликовања.
После Другог светског рата, запао је у Стаљинову немилост, а након његове смрти подржао је Никиту Хрушчова у обрачуну са антипартијском групом (Молотов, Маљенков и Каганович). Године 1957. због неслагања с Никитом Хрушчовим искључен је Централног комитета КПСС-а и смењен са свих војних функција, а 1958. је пребачен у резерву и пензионисан. После Хрушчова, 1964. године, ново руководство вратило га је у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјетском Савезу све до смрти.