Причешће
једна од светих тајни у Хришћанству / From Wikipedia, the free encyclopedia
Причешће (формално евхаристија, од грч. — „благодарење, захвалност”) је једна од две најважније хришћанске свете тајне. Установио ју је сам Исус Христос на тајној вечери.
Примери и перспективе у овом чланку можда не представљају светски поглед на тему. |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Причешће је један од суштинских момената православне Литургије. Света литургија без причешћа служитеља и верника не постоји. Верници прилазе на ђаконов позив: „Са страхом Божијим , вером и љубављу приступите”, и узмају хлеб и вино (односно тело и крв Христову) - причешћују се даровима на своје спасење.
Према учењу православне Цркве, Евхаристија је догађај у коме Црква пројављује себе. У Евхаристији се сабирају све црквене службе: епископска, презвитерска, ђаконска и лаичка, како би заједнички служили Литургију. Син Божији је постао човек да би премостио јаз који дели Бога и творевину. Приликом свог Вазнесења, обећао је да ће послати Духа Светога Утешитеља, што је на Педесетницу и учинио. Дух Свети тако, чини Христа присутним у Евхаристији, омогућавајући нам да са Њим имамо истиниту заједницу и спасење[1]. Евхаристија нам даје предукус будућег века, када ће Христос доћи и успоставити царство Божије на земљи[2].
Евхаристија, дакле, није нешто што Црква чини, већ она представља саму срж, само срце Цркве. Црква јесте Црква зато што служи Евхаристију. Све остале Свете тајне, попут Крштења, Миропомазања, Покајања итд. имају свој смисао у Евхаристији[1].
У данашње време, многи који се сматрају хришћанима не долазе на евхаристијска сабрања, због тога што је дошло до поистовећења хришћанства са идеологијом. Међутим, у старој Цркви је било незамисливо да се неко назове хришћанином а да редовно не учествује у Евхаристији[3].