Естонска Совјетска Социјалистичка Република (ест. ; рус. је била једна од република Совјетског Савеза. Естонска ССР је првобитно основана на територији Републике Естоније 21. јула 1940, после инвазије совјетских трупа 17. јуна 1940. године и инсталирање марионетске владе уз подршку Совјетског Савеза, која је прогласила Естонију kao совјетску државу. Естонска РСБ касније је инкорпорирана у СССР 9. августа 1940. године. Ова територија је окупирана од стране нацистичке Немачке од 1941. до 1944. године.
| Естонска Совјетска Социјалистичка Република | |||
|---|---|---|---|
| Химна Химна Естонске ССР | |||
 Положај Естонске ССР у СССР-у | |||
| Географија | |||
| Престоница | Талин | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | естонски | ||
| Облик државе | Социјалистичка држава | ||
| Историја | |||
| Догађаји | |||
| — Конституисана | 21. јула 1940. | ||
| — Инкорпорирана у СССР | 9. августа 1940. | ||
| — Независност | 20. августа 1991 | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 45.227 ² | ||
| Становништво | 1.565.662 (1989) | ||
| Валута | Совјетска рубља (ест. ) | ||
| Земље претходнице и наследнице Естонске ССР | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
 |
| ||
.svg)
Већина земаља нису признале инкорпорацију Естоније де јуре, него само де факто њену совјетску владу, ако и то. Многе земље наставиле су да признају естонске дипломате и конзуле, који су још увек деловали у име своје бивше владе. Ова политика непризнавања дала је право на признавање легалног континуитета по којему је Естонија де јуре била независна у периоду 1940—1991. године.
Независност Републике Естоније је успостављена 20. августа 1991. године.
Функционери Естонске ССР
Председници
- Председник Президијума Врховног совјета
- Јоханес Варес (25. август 1940 — 29. новембар 1946; у егзилу у Руској СФСР од 1941. до септембра 1944)
- Нигол Андресен, в. д. (29. новембар 1946 — 5. март 1947)
- Едвард Пел (5. март 1947 — 4. јул 1950)
- Аугуст Јакобсон (4. јул 1950 — 4. фебруар 1958)
- Јохан Ајхфелд (4. фебруар 1958 — 12. октобар 1961)
- Алексеј Мирисеп (12. октобар 1961 — 7. октобар 1970)
- Александер Ансберг, в. д. (7. октобар 1970 — 22. децембар 1970)
- Артур Вадер (22. децембар 1970 — 25. мај 1978)
- Мета Ванас, в. д. (25. мај 1978 — 26. јул 1978)
- Јоханес Кебин (26. јул 1978 — 8. април 1983)
- Арнолд Рител (8. април 1983 — 29. март 1990)
- Председник Врховног совјета
- Арнолд Рител (29. март 1990 — 8. мај 1990)
Премијери
- Председник Совјета народних комесара
- Јоханес Лауристин (25. август 1940 — 28. август 1941)
- испражњено (28. август 1941 — 17. јун 1942)
- Оскар Сепре, в. д. (17. јун 1942 — 26. септембар 1944; у егзилу у Руској СФСР од 1941. до септембра 1944)
- Арнолд Вајмер (28. септембар 1944 — 25. март 1946)
- Председник Савета министара
- Арнолд Вајмер (25. март 1946 — 29. март 1951)
- Алексеј Мирисеп (29. март 1951 — 12. октобар 1961)
- Валтер Клаусон (12. октобар 1961 — 18. јануар 1984)
- Бруно Саул (18. јануар 1984 — 16. новембар 1988)
- Индрек Туме (16. новембар 1988 — 3. април 1990)[1]
Извори
Види још
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
