Индукција је логичка метода тј. врста посредног закључка код којег се полази од појединачног ка општем.
То значи да оно што важи за сваки појединачни случај једне врсте, важи за целу врсту. Индуктивни закључак се дели на потпун и непотпун. Ако се у премисама (полазни суд) наброји сваки поједини случај неке врсте па се закључи о целој врсти, онда је то потпуна индукција. Ако се на основу неколико примера неке врсте закључи о читавој врсти онда је то непотпуна индукција. Ако су све премисе истините онда је у потпуној индукцији сигурно истинит и закључни суд. То не можемо тврдити за непотпуну индукцију.
Види још
Литература
- Herms, D. „Logical Basis of Hypothesis Testing in Scientific Research” (PDF). Архивирано из оригинала (pdf) 19. 03. 2009. г. Приступљено 10. 11. 2012.
- Kemerling, G (27. 10. 2001). „Causal Reasoning”.
- Holland, JH; Holyoak, K. J.; Nisbett, R. E.; Thagard, P. R. (1989). Induction: Processes of Inference, Learning, and Discovery. Cambridge, MA, USA: MIT Press. ISBN 978-0-262-58096-0.
- Holyoak, K; Morrison, R. (2005). The Cambridge Handbook of Thinking and Reasoning. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82417-0.
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
