Кинески владари
From Wikipedia, the free encyclopedia
Од династије Џоу до династије Ћин кинески владари носили су титулу краља – (кин: 王; пин: wáng).
Царска титула – (кин: 皇帝; пин: huángdì) користи се од династије Ћин, односно првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга (кин: 秦始皇; пин: Qín Shǐhuáng). Сâм Ћин Ши Хуангје сковао титулу коју ће следећа два миленијума носити кинески цареви, спојивши титулу божанског краља (皇, хуанг), која се односила искључиво на три Прва господара и титулу краља-мудраца (кин: 帝, срп. ) која се односила на пет митских царева Кине.
Кинески цареви су сматрани синовима неба, и имали су формално неограничену власт. Наравно, неки владари су били само марионете док су власт држале дворске клике, евнуси или моћне племићке породице.
Царска титула преносила се са оца на сина, и у породици је важило право примогенитуре. Наравно, ово право је често оспоравано и било је узрок многих грађанских ратова. У принципу је било немогуће да жена буде владар, осим једне, царице Ву Ц’-тјен из династије Танг.
Веома битан елемент кинеског схватања мандата власти је конфучијанска идеја о мандату неба. Према овој теорији, владар који је неправичан губи мандат неба и стога је његова смена могућа. На овај начин династије су могле да буду легитимно смењене.