Комета
From Wikipedia, the free encyclopedia
Комета је небеско тело које се налази у путањи око Сунца. Комете се састоје од прашине, смрзнутих гасова, камена и леда.[1] Орбите комета се стално мењају: оригинално су биле у спољном Сунчевом систему и склоне су поремећајима приликом блиских пролазака поред великих планета. Неке од њих прилазе близу Сунцу и испаравају, док неке бивају заувек избачене из Сунчевог система. Карактерише их изненадна појава на небу и реп који вишеструко надмашује димензије самог језгра комете.
Комета је мало ледено тело унутар Сунчевог система које се, када прође близу Сунца, загрева и почиње да избацује гасове, приказујући видљиву атмосферу или кому, а понекад и реп. Овај феномен настаје због ефекта соларне радијације и соларног ветра на језгро комете. Језгра комете варирају од неколико стотина метара до неколико километара у пречнику и састоје се од леда, прашине и малог камења Кома и реп су много већи и, ако су довољно светли, могу се видети са Земље голим оком. Комете су посматране и забележене још од античких времена у многим културама.
Комете обично имају врло ексцентричну елиптичну орбиту, и висок спектар орбиталних периода, варирају од неколико година до потенцијално неколико милиона година. Комете са кратким периодом потичу из Кајперовог појаса или његовог расутог диска, који лежи иза орбите Нептуна. За комете са дугим периодом се сматра да потичу из Ортовог облака, сферичног облака пуног леденим телима који се пружа од краја Кајперовог појаса па до пола пута до следеће звезде. Комете са дугим периодом су усмерене према Сунцу из Ортовог облака гравитационим пертурбацијама изазваних пролазећим звездама и галактичком плимом. Хиперболичне комете пролазе кроз Сунчев систем само једном, пре него што бивају испаљене у међузвездани простор.
Комете се разликују од астероида по присуству продужене атмосфере невезане гравитацијом око централног језгра. Атмосфера има делове који се називају кома (централни део који директно окружује језгро) и реп (дугуљастог облика и састоји се од прашине или гаса који се избацује из коме притиском сунчевог светла или соларним ветровима). Међутим, изумрле (угашене) комете, које су прошле поред сунца више пута, су изгубиле скоро сав свој нестабилни лед и прашину, и почињу да личе на астероиде. За астероиде се верује да имају различито порекло од комета, да су настали унутар орбите Јупитера, а не у спољном Сунчевом систему. Откриће комета из главног појаса и активних кентаура је замутило разлику између астероида и комета.
Од новембра 2014. постоје 5253 познатих комета, број који лагано расте. Но ово представља само мали делић укупног потенцијалног броја комета, јер се процењује да је резервоар комета у спољашњем соларном систему (у Ортовом облаку) преко билион. Отприлике, једна комета годишње је видљива голим оком, иако су многе слабо видљиве и неспектакуларне. Посебно светли примери се називају "Велике комете". Комете су биле посећиване од стране беспилотних сонди као што су Розета Европске свемирске агенције, која је постала прва сонда која је спустила роботску летилицу на комету, и NASA-ин Deep Impact, која је направила кратер на комети Tempel 1 да би проучила њену садржину.