Стефан Драгутин
краљ Србије (1276—82) и Сирмије (1282—1316) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стефан Драгутин Немањић (Драгутин Немањић; 1252. — 12. март 1316), био је краљ Србије од 1276. до 1282. године, а потом је од 1282. до 1316. године био владар северне српске и вазалне државе Краљевине Угарске која је поред тадашњег оностраног Срема (Београд са Мачвом) обухватала и области Кучева и Браничева на истоку, као и области Соли и Усоре на западу.[2][3]
Кратке чињенице Стефан Драгутин, Пуно име ...
Стефан Драгутин | |
---|---|
Пуно име | Стефан Драгутин Немањић |
Датум рођења | између 1250. и 1253.[1] |
Место рођења | Краљевина Србија у средњем веку |
Датум смрти | 12. март 1316.(1316-03-12) (65/66 год.) |
Место смрти | Сремска земља, Краљевина Угарска |
Гроб | манастир Ђурђеви ступови |
Религија | православље |
Супружник | Каталина Арпад |
Потомство | Јелисавета, Стефан Владислав II, Стефан Урошиц |
Родитељи | Стефан Урош I Јелена Анжујска |
Династија | Немањићи |
Краљ Србије | |
Период | 1276–1282.,
краљ Срема 1282–1316. |
Претходник | Стефан Урош I |
Наследник | Стефан Милутин (у Србији) Стефан Владислав II (у Срему) |
Затвори
Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу (или Урсу), удату за Павла Шубића. При крају живота се закалуђерио; познат као Преподобни Теоктист.