Лична права
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лична права представљају део грађанских права којима се човеку и грађанину обезбеђује његова приватна личност. Циљ ових права је да, у складу са западноевропском цивилизацијом и традицијом, обезбеде у демократском друштву улогу сваком појединцу који се формира као личност и стиче политички субјективитет као грађанин.
Лична права могу бити:
- Спољашња - кад се њима штити физичка неповредивост човека међу којима су право на живот, неповредивост стана, слобода кретања и настањивања и
- Унутрашња - кад се њима штити унутрашња неповредивост човека међу којима су слобода савести и вероисповести, слобода изражавања националне припадности, слобода науке и уметности.
Уставне гарантије које појединац има према, пре свега судској и управној власти, су тројаке. То су гарантије:
- у вези с лишењем слободе,
- поштовања људске личности и њених права у кривичном и другим правним поступцима,
- у вези с кажњавањем за кажњива дела и изрицањем осуда и казни.
Побројане уставне гарантије штите личну слободу човека од управне и судске власти. Оне, узете заједно, чине систем уставних гарантија једног својеврсног -a.
Неповредивост човекове личности зајемчена је и посебним личним правима чији је уживалац грађанин, у која улазе: лична слобода, право на живот, слобода кретања и настањивања, слобода савести и вероисповести, слобода изражавања националне припадности, слобода науке и уметности. Сва ова права, слободе и неповредивости зајемчени појединцу обухватају се општим појмом личне слободе. Сви они значе слободу од државне власти, па се због тога и називају „слободе“ или „неповредивости“.
У основи, будући заштитног карактера, лична права припадају типу пасивних права чија је суштина у слободи од нечег. Таквом слободом она омогућују човеку да сачува и изрази своју приватну личност. Сва лична права представљају ограничења за државну власт. Та ограничења тичу се или управне или законодавне власти, а ређе и судске власти. Она се углавном највише односе на управну власт, па је и њихов главни циљ да појединцу обезбеде закониту управу, онакву каква постоји у правној држави, где управни органи не врше државну власт самовољно, него по напред постављеним правилима.