Манастир Пресвете Богородице у Матејче
српски средњовековни манастир / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Пресвете Богородице у Матејче[1], Матејча или Матејић[2] (Матејич[3]) се налази на обронцима Црне горе (Скопске Црне Горе), 13 km удаљен од Куманова код истоименог села. Подигнут је још у 11. веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина (1057—1059[3], док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина (1282—1321) из 1300. године. Средином 14. века је цар Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) започео, а његов син Урош (1355—1371) и супруга Јелена су завршили обнову манастира око 1357. године[2], после чега је он постао задужбина цара Уроша. Са манастирске цркве је у веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. Храм задужбина српског краља Милутина је два века био без крова и трпео оштећења.[4] Манастирска црква је обновљена 1934.[2][5] или 1926. године[1], мада има великих замерки на начин на који је то изведено[2]. Међутим црква је претрпела оштећења од стране албанских терориста током побуне против Републике Македоније 2001. године, када је његова непосредна околина минирана [6], а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију [7]. Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу која је порушена током рестаурације у првој половини 20. века[1], као и по чињеници да се у њој налази једна од фресака лоза Немањића[8] и приказ лозе византијских царева[5], иако има тумачења да је у питању лоза старозаветног Јесеја[3]. Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао српски композитор духовне музике са краја 15. века Исаија Србин, као и дијак из средине истог века Владислав Граматик.