Марко Миљанов Поповић
српски књижевник и војвода / From Wikipedia, the free encyclopedia
Марко Миљанов Поповић Дрекаловић (Медун, 25. април 1833 — Херцег Нови, 2. фебруар 1901) био је црногорски књижевник и војвода. Потиче из племена Кучи и представља једног од утицајнијих српских главешина у Црној Гори.[1][2]
Кратке чињенице Марко Миљанов Поповић, Датум рођења ...
Марко Миљанов Поповић | |
---|---|
Датум рођења | (1833-04-25)25. април 1833. |
Мјесто рођења | Медун, Митрополство Црна Гора и Брда, Османско царство |
Датум смрти | 2. фебруар 1901.(1901-02-02) (67 год.) |
Мјесто смрти | Херцег Нови, Аустроугарска |
Затвори
У младости је био перјаник код кнеза Црне Горе Данила I Петровића. Војводске ознаке му је дао црногорски књаз Никола I Петровић, с којим се касније разишао због политичких неспоразума. Након ослобођења Подгорице (1878) Марко Миљанов био је једно вријеме градоначелник.
Тек се у 50. години описменио а своју је позну књижевну дјелатност сматрао животним задатком. Оставио је иза себе неколико дјела, попут радова Племе Кучи и Живот и обичаји Арбанаса, но његово је најважније и најпознатије дјело Примјери чојства и јунаштва.