![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25BF%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%2586%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25B2%25D0%25B0_%25D1%2583_%25D0%2593%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg/640px-%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25BF%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%2586%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25B2%25D0%25B0_%25D1%2583_%25D0%2593%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg&w=640&q=50)
Покољи Срба у глинском срезу
From Wikipedia, the free encyclopedia
Покољи Срба у глинском срезу били су масовна убиства српских становника у срезу Глина Краљевине Југославије, а у тадашњој Независној Држави Хрватској (НДХ), која су се одвијала од маја до августа 1941. године. Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи. Други талас покоља у глинском срезу догодио се од 30. јула до 3. августа, када су усташе похапсиле Србе општина Топуско и Чемерница (данас Горња и Доња Чемерница), под изговором да ће бити упућени на присилни рад у Лику. Једини преживјели сведок првог покоља је био Никица Самарџија, а другог Љубан Једнак. Обојица сведока су дали своје изјаве Земаљској комисији Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача (даље Земаљска комисија).[1][2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%93%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8.jpg/640px-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%93%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8.jpg)
Године 1969. подигнут је споменик и изграђен је меморијални музеј у спомен жртвама масакра. Након отцјепљења Хрватске од Југославије, нове хрватске власти су уклониле споменик из града. Послије завршетка рата у Хрватској, мјесне власти нису успјеле обновити споменик и демонтирале су га. Меморијални музеј је преименован у Хрватски дом, а сваки траг старе православне цркве на чијим темељима је меморијални музеј био саграђен и све плоче и друга обиљежја покоља у Глинској цркви уклоњени.[3]