Мезозое
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мезозое () су вишећелијске животиње које се разликују од свих осталих вишећелијских животиња по томе што:
- немају унутрашњи слој ћелија који би одговарао ендодермису);
- једине су метазое које се размножавају агаметски.
Мезозое | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Кладус: | Amorphea |
Кладус: | Obazoa |
(нерангирано): | Opisthokonta |
(нерангирано): | Holozoa |
(нерангирано): | Filozoa |
Царство: | Animalia |
(нерангирано): | Mesozoa van Beneden, 1876 |
Типови | |
|
Поред различитости ове животиње показују и сличности са појединим типовима међу вишећелијским животињама:
- са протозоама су сличне својим животним циклусом у коме долази до смене полне и бесполне генерације;
- сличне су метиљима по појединим ступњевима у току развића и
- трепље су им сличне грађе као код трепљара.
Састоје се од само једног слоја ћелија, названог соматодеум, који обавија једну или већи број полних ћелија. Телесне ћелије су диференциране у више врста. Размножавање мезозоа је веома сложено и биће објашњено код појединих представника. Воде ендопаразитски начин живота.
Отворено је питање где међу метазоама сместити овај тип животиња. Данас међу зоолозима постоје углавном два схватања:
1. на основу њихове веома просте грађе и одсуства ендодермиса стављени су на сам почетак еволуционе лествице вишећелијских животиња, односно, одмах иза протозоа; дакле, то су најниже вишећелијске животиње;
2. према овом схватању је грађа мезозоа упрошћена регресивном еволуцијом и да је њихово стварно место међу пљоснатим црвима; ово мишљење је, између осталих, заступао и наш чувени зоолог Јован Хаџи.