Међупланетарни простор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Међупланетарни простор је појам у астрономији који се односи на регион између планета у Сунчевом систему. Овај простор није потпуно празан, али је веома сличан Вакууму. Веома је разређен, али у њему ипак има водоника (H), хелијума (He), радијације, неутрина, космичке прашине, космичких зрака, метеорита, јонизованих атомских језгара и субатомских честица. Овај простор има своју температуру и густину (отприлике један атом по кубном метру).
Граница где престаје међупланетарни простор је иста као и граница где Сунце више не делује својом силом, флуксом и магнетним пољем. Ова граница зове се хелиопауза. Ту почиње утицај галактичког простора. Када су 1995. откривене прве екстрасоларне планете, претпоставило се да и друге звезде исто имају свој међупланетарни простор. Ова претпоставка опште је прихваћена. О саставу међупланетарног простора научници сазнају путем спектроскопије у микроталасном делу спектра.