Мустафа Голубић
српски и совјетски обавештајац, четник и политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мустафа Голубић (рус. ; Столац, 24. октобар 1889 / 24. јануар 1891 — Београд, јул 1941) био је српски, а касније југословенски, герилац (четник), револуционар и обавјештајац.
Мустафа Голубић | |
---|---|
Датум рођења | (1889-10-24)24. октобар 1889. или (1891-01-24)24. јануар 1891. |
Мјесто рођења | Столац, Кондоминијум Босна и Херцеговина, Аустроугарска |
Датум смрти | 29. јул 1941. |
Мјесто смрти | Београд, Окупирана Србија |
Узрок смрти | Стријељање |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Родитељи | Мухамед Голубић Нура Голубић |
Године службе | 1912—1918. 1923—1941. |
Служба | Краљевина Србија (1912—1918) Совјетски Савез (1923—1941) |
Операција | Балкански ратови Први свјетски рат Други свјетски рат |
Награде | Медаља за храброст |
По избијању балканских ратова, придружио се четничком одреду Војислава Танкосића. Током Првог свјетског рата придружио се Српској војсци, касније је отпутовао у Русију, како би окупио регруте за Балкански фронт. Након што је Србија била приморана на повлачење услијед заједничке инвазије Аустроугарске, Њемачке и Бугарске 1915, Голубић се заједно са остатком Српске војске повукао на грчко острво Крф, гдје је ковао завјеру за убиство њемачког цара Вилхелма II, уз очигледно одобрење Драгутина Димитријевића Аписа, начелника српске војне обавјештајне службе.
Након што је отпутовао у Француску ради спровођења плана, Голубића су ухапсиле француске власти и депортовале га на Крф, гдје је затражено да свједочи против Димитријевића, који је од тада био у притвору под оптужбом да је ковао завјеру против регента пријестолонасљедника Александра Карађорђевића. Након тога се преселио у Француску, гдје је провео остатак рата.
Након што је наводно пријетио смрћу Александру, преселио се у Беч 1920, гдје је 1923. почео да пише публикацију која је повезана са Совјетским Савезом. Касније су га Совјети регрутовали као агента и вршио је атентате на совјетске противнике у иностранству у име НКВД-а. Голубић се по тајном задатку вратио у Краљевину Југославију 1941. године. Након инвазије сила Осовине и окупације Југославије, ухапсили су га Нијемци и на крају убили, након што је одбио да открије осјетљиве информације под мучењем.