Немачка књижевност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Немачка књижевност обухвата литерарне текстове написане на немачком језику. Она се не ограничава на књижевност створену у Немачкој, већ обухвата и ону насталу у Аустрији, већем делу Швајцарске и дијаспори.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Рођена у средњем веку, књижевност на немачком језику је имала периоде великих достигнућа, као што је Штурм унд дранг (око 1765—1785) са Јоханом Гетеом и Фридрихом Шилером. Период романтизма (око 1796—1835) обележила су браћа Грим и песници Хелдерлин, Жан Пол, Новалис и Јозеф Ајхендорф. Нешто касније се појавио Хајнрих Хајне, као претеча такозване „класичне модерне“ (око 1900—1920.-их) када су доминирали Херман Хесе, Томас Ман и велики аустријски песници и прозаисти: Рајнер Марија Рилке, Роберт Мусил, Артур Шницлер и Штефан Цвајг. Они су са пражанином Францом Кафком отворили пут у модерну књижевност. Нацизам је прекинуо овај тренд и отерао многе књижевнике у егзил.
Препород немачке књижевности од 1945. добио је свој одраз у честим доделама Нобелове награде немачким књижевницима: Нели Закс (1966), Хајнрих Бел (1972), Елијас Канети (1981), Гинтер Грас (1999), Елфриде Јелинек (2004) и Херта Милер (2009).