![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Casse-noix_inox_03.jpg/640px-Casse-noix_inox_03.jpg&w=640&q=50)
Нерђајући челик
челична легура која садржи хром отпорна на корозију / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нерђајући челик, или како га често жаргонски називају ростфрај, инокс, прохром ( — „нерђајући челик”), је челик легиран у првом реду хромом и никлом, који сачињавају најмање 10,5%.[1][2][3] Нерђајући челик је познат по отпорности на рђање, те се између осталог користи за прибор за храну.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Casse-noix_inox_03.jpg/640px-Casse-noix_inox_03.jpg)
Лична карта: | |
---|---|
|
|
Физичко-хемијске особине: | |
|
|
Алотропске модификације железа: | |
|
|
Микроконституенти у челику и гвожђу: | |
Нерђајући челик не кородира одмах, не рђа нити се мрља водом као остали челици. Ипак, није потпуно отпоран на мрље у ниско-оксидираним, високо-сланим, нити у околинама са слабом циркулацијом ваздуха.[4]
За смањење мрљања, подлога нерђајућег челика мора се држати чистом током процеса старења када кисеоник реагује с подлогом при формирању заштитног слоја хром-оксида. Једном када се деси овај процес, површина постаје доста отпорнија на мрље.[5]
Постоје различити степени и завршне обраде површине нерђајућег челика који одговарају околини коју легура мора поднети. Нерђајући челик се користи где су потребна механичка својства челика и отпорност на корозију.
Нерђајући челик се разликује од угљеничног челика по садржају хрома. Незаштићени угљенични челик рђа одмах под утицајем ваздуха и влаге. Овај филм од жељезног оксида (рђа) активан је и убрзава корозију што олакшава креирање додатног жељезног оксида. Пошто жељезни оксид има нижу густину од челика, слој се шири и тежи да се љушти и отпада. Упоредо, нерђајући челици садрже довољно хрома да би се подвргли пасивизацији, правећи инертан слој хром-оксида на површини. Овај слој спречава даљу корозију блокирањем дифузије кисеоника на површину челика и зауставља ширење корозије унутар главнине метала.[6] Пасивизација се дешава само када је однос хрома довољно висок и када је у њему присутан кисеоник.
Отпорност нерђајућег челика на корозију и мрље, лако одржавање и фамилијаран сјај чине га идеалним материјалом за вишеструке намене. Легура се топи у намотаје, плоче, листове, траке, жице и цеви да би се потом користила у кухињи, есцајгу, домаћинству, за инструменте у медицини, у великим апаратима, у индустријској опреми (на пример, у рафинеријама шећера) те као аутомобилска и ваздушна конструкцијска легура и конструкцијски материјал за велике зграде. Резервоари за складиштење и танкери који се користе за транспорт сока и остале хране обично су направљени од нерђајућег челика, због отпорности на корозију. Ово такође утиче на употребу у комерцијалним кухињама и погонима за обраду хране, јер се инокс може парно очистити и стерилизовати те не захтева бојење (фарбање) нити остале обраде површине.