Древноисточне цркве
From Wikipedia, the free encyclopedia
Древноисточне цркве,[lower-alpha 1] односно оријентално-православне цркве, су источне хришћанске цркве које признају прва три васељенска сабора, али не прихватају христолошке одлуке Четвртог васељенског сабора који је одржан 451. године у Халкидону.[5][6] Стога се ове цркве често називају и антихалкидонским (односно дохалкидонским или претхалкидонским) црквама. Уместо халкидонског учења, ове цркве заступају монофизитску христологију. Литургијски језици у овим црквама су стари црквено-обредни језици, који по правилу нису у свакодневној употреби (литургијски коптски, литургијски сирски), док је у појединим црквама са знатним уделом арапских хришћана у литургијску употребу ушао и арапски језик.
Појам "Оријенталне православне цркве" (који се односи на антихалкидонске цркве) није истоветан са појмом "Источне православне цркве" (који се односи на цркве васељенског Православља). Иако се по својим христолошким учењима разликују од васељенске Православне цркве, оријенталне православне цркве се називају "православнима" због тога што су њихова пнеуматолошка учења потпуно правоверна и истоветна са пнеуматолошким учењем васељенског Православља. Ниједна оријентално-православна црква не прихвата филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светога духа.