Предраг Поповић (сниматељ)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Предраг Пега Поповић (Београд, 3. јануар 1943) српски је сниматељ и директор фотографије.
Предраг Поповић | |
---|---|
Датум рођења | (1943-01-03)3. јануар 1943. (81 год.) |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија (дејуре) Србија под немачком окупацијом (дефакто) |
Право филмско искуство стекао је као 17-годишњак кроз киноаматерски курс у Кино клуб Београд (ту су предавачи били Владета Лукић, Драгољуб Ивков, Марко Бабац).
Већ почетком 1960-их кадрови Кино клуба су били ангажовани за рад на ТВ па и Пега Поповић ( као ђак је снимао прилоге за спортску редакцију, дечју редакцију, прилоге са сминања филмова за ТВ Загреб). Крајем 1961. године матурира и уписује студије електротехнике. Већ 1966. године пред зградом Електротехничког факултета среће тада студенте режије на универзитету у Прагу Срђана Карановића и Горана Марковића који га убеђују да упише студије у Прагу (ФАМУ) где постоји одсек за филмску камеру што је на крају и учинио. Током Прашког пролећа 1968 године са чешким колегама је снимао демонстрације у Прагу и самоспаљивање Јана Палаха.
Са њим су студирали и познати редитељи Лордан Зафрановић ( први играни филм Недјеља који су заједно урадили, низ документарних и кратких филмова ), Срђан Карановић (кратки тв филмови Ствар срца, Апотекарица), Рајко Грлић.
Током 1970. године позива га познати редитељ Душан Макавејев да са њим и до тада искусним сниматељем Александром Петковићем оде у Америку да сниме документарни део филма о Вилхелму Рајху а по повратку самостално ради као главни сниматељ на наставку кроз играни део под називом Мистерије организма.
Марта 1971. године дипломира на факултету у Прагу као први филмски југословенски сниматељ где представља југословенску филмску фотографију са анализом радова два до тада наистакнутија сниматеља у Југославији Александра Петковића и Томислава Пинтера.
Оснивач је катедре за филмску камеру (одсек колор фотографија) на ФДУ у Београду где је радио као асистент и наставник а са знањем и филмским искуством које је поседовао, школске 1972/73. предаје и прави програм за главни предмет на трећој години Колор кинематографија.
Године 1971. добија позив од Николе Поповића познатог југословенског продуцента и директора продукције филма Сутјеска да ради као сниматељ друге камере на том пројекту. После завршетка снимања филма Сутјеска враћа се у Београд где са екипом на челу са Зором Кораћ (уредник у ТВБ) учествује у припреми и успостављању Другог програма ТВБ.
Завршивши сниматељски рад на филму Мирко и Славко из 1973. добија понуду од Жике Митровића да ради као директор фотографије филм Ужичка република чије је снимање трајало 9 месеци и овенчано наградом у Пули Златном ареном за најбољи филм 1974. године.
Сарађивао је са Драганом Кресојом чији је готово цео филмски опус снимио: филмове Још овај пут ( на фестивалу у Пули добио Кодакову награду за фотографију), Крај рата (југословенски кандидат за Оскара 1985. године), Октобарфест (визуелно најлепши филм снимњен у Београду), Оригинал фалсификата ( кандидат за Оскара 1991. године), Пун месец над Београдом.
Снимио је и филмове Миће Милошевића (Није него, Мољац), филм Милана Јелића Тигар, филм Дејана Караклајића Ерогена зона, први део музичке комедије Хајде да се волимо из 1987, трећи и четврти наставак хит комедије Тесна кожа.
Добитник је Златне Минозе за најбољу фотографију на фестивалу у Херцег Новом за филм Кордон. Редовни је професор на ФДУ. Живи и ради у Београду.