Праиндоевропљани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Праиндоевропљани су били хипотетска преисторијска етнолингвистичка скупина Евроазије која је говорила праиндоевропским језиком, претком индоевропских језика према језичкој реконструкцији.
Сазнања о њима углавном долазе из те језичке реконструкције, заједно са материјалним доказима из археологије и археогенетике. Праиндоевропљани су вјероватно живјели током касног неолита, односно отприлике у 4. миленијуму прије н. е. Данашња наука их смјешта у Понтско-каспијску степу у источној Европи (данашња Украјина и јужна Русија).[1][2] Поједини археолози проширује вријеме постојања праиндоевропског језика на средњи неолит (5500 до 4500. година прије н. е.) или чак у рани неолит (7500 до 5500. година прије н. е.) и предлажу хипотезе о алтернативним локацијама.
Почетком 2. миленијума прије н. е. потомци Праиндоевропљана раширили су се широм Евроазије, укључујући Анадолију (Хетити), Егеј (преци микенске Грчке), сјевер Европе (Култура линеарне керамике), ободе средње Азије (Јамна култура) и јужни Сибир (Афанасјевска култура).[3]