Рибозом
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рибозоми су ћелијске супрамолекулске структуре чија је улога синтеза протеина и транслација,они су саграђени од РНК протеина. Рибозоми који се налазе у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце аминокиселина. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја амино киселина, и то увијање и савијање ланца одређује облик протеина.
Рибозоми прокариота су мањи од рибозома еукариота. Они се често називају 70S рибозомима, димензије су им око 14 нанометара са 20 нанометара, молекуларна тежина око 2,7 милиона, и саграђени су од подјединица: велике (50S) и мале (30S). Ознака S стоји за Сведбергову јединицу. Ова јединица представља коефицијент седиментације током центрифуге. Рибозоми еукариота су 80S и широки су око 22 нанометара.
Синтеза протеина у рибозому обавља се када се он закачи за молекул информационе РНК (и-РНК). Ако се за један молекул и-РНК закачи већи број рибозома, онда се образују полирибозоми (односно полизоми).