Ридбергова константа, R, је физичка константа која се среће у атомској спектроскопији при описивању фреквенција спектралних линија једноелектронских система. Као и формула, Ридбергова формула, у којој се јавља, име је добила по Јоханесу Ридбергу шведском физичару с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. КОнстанта је откривена у анализи спектралних серија водониковог атома чиме су се први бавили Ангстрем и Балмер. Сваки хемијски елемент има сопствену Ридбергову константу која може да се израчуна из „бесконачне“ Ридбергове константе.
Ридбергова константа је једна од најтачније одређених физичких константи са неизвесношћу мањом од 7 делова на трилион (7:1012). Толико тачно експериментално мерење омогућује утврђивање односа међу другим физичким константама којима се дефинисана Ридбергова константа.
- .
Данас усвојена вредност за „бесконачну“ Ридбергову константу (према CODATA) износи:
-
- где је
- редукована Планкова константа,
- маса мировања електрона,
- елементарно наелектрисање,
- брзина светлости у вакууму, и
- пермитивност вакуума.
У атомској физици константа се често користи у облику енергије:
"Бесконачна“ константа јавља се у формули:
- где је
- Ридбергова константа једноелектронског јона/атома
- маса атомског језгра атома/јона.
Уношењем вредности за однос масе електрона и протона , налазимо да је Риднергова константа водоника, .
Уношењем ове вредности у Ридбергову формулу, можемо да израчунамо положај линија емисионог спектра водоника.
Ридбергова константа може да се изведе на основу Борових постулата
Прво из Боровог постулата налазимо да су допуштене брзине електрона :
Онда налазимо да за стабилну кружну орбиту центрипетална сила мора бити једнака привлачној електростатичкој сили, па налазимо
Заменом у овом изразу добијене електронске брзине и решавањем по налазимо допуштене вредности за радијус електронске орбите
Заменом овако добијеног радијуса, , у изразу за електростатичку потенцијалну енергију електрона у истој орбити налазимо
Дакле, промена енергије при прелазу електрона из једне орбите (почетне, initial) у другу (коначне, final) је
Преласком из енергије у таласни број налазимо
где је
- Планкова константа,
- маса мировања електрона,
- елементарно наелектрисање,
- брзина светлости у вакууму, и
- пермитивност вакуума.
а
- и су квантни бројеви орбита међу којима долази до електронског прелаза.
Дакле, налазимо да је Ридбергова константа атома водоника
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 92.