Саобраћајна незгода
From Wikipedia, the free encyclopedia
Саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај или који је започео на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је настала материјална штета.[1][2] Поред термина саобраћајна незгода, који је по закону о безбедности саобраћаја званични назив, у српском језику се користе и називи — саобраћајна несрећа, судар или удес, иако се, са становишта науке, то сматра неправилним изражавањем. Термин „удес” се, по правилу, користи у железничком и авионском саобраћају, док се несрећа и судар не користе нигде. Најчешћи узроци саобраћајних незгода су непоштовање саобраћајних прописа и неприлагођавање брзине временским условима. Саобраћајне незгоде су постале мера безбедности људи и имовине у области друштвеног живота. Рачуна се да је од постанка моторног возила до данас у саобраћајним незгодама друмског саобраћаја погинуло преко 20 000 000, а око 15 000 000 је било неспособно за било какав рад. У задње време у свету годишње погине око 250 000 људи, а лакше и теже повреде претрпи преко 7 000 000 лица.
Саобраћајни судари често доводе до повреда, инвалидитета, смрти и штете на имовини, као и финансијских трошкова за друштво и појединце који су укључене. Друмски саобраћај је најопаснија ситуација са којом се људи свакодневно сусрећу, али бројке о жртвама у таквим инцидентима привлаче мање медијске пажње него друге, ређе врсте трагедија.[3] То је резултирало са 1,4 милиона смртних случајева у 2013. години, у односу на 1,1 милион смртних случајева 1990. године.[4] Око 68.000 њих догодило се са децом млађом од пет година.[4] Скоро све земље са високим дохотком имају опадајућу стопу смртности, док већина земаља са ниским приходима има повећање стопе смртности услед саобраћајних судара. Земље са средњим приходима имају највећу стопу са 20 смртних случајева на 100.000 становника, што чини 80% свих смртних случајева на путевима са 52% свих возила. Док је стопа смртности у Африци највиша (24,1 на 100.000 становника), најнижа стопа је у Европи (10.3 на 100.000 становника).[5]