Снег
From Wikipedia, the free encyclopedia
Снег (ијек. снијег) је падавина у облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти материјал.[2] Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури мањој од 0 °C (32), и након тога падне на земљу. Снег такође може бити вештачки направљен коришћењем снежних топова, који у ствари праве ситна зрна сличнија крупи.
Снег | |
---|---|
Физичке особине | |
Густина (ρ) | 0,1 – 0,8 3 |
Механичка својства | |
Затезна чврстоћа () | 1,5 – 3,5 [1] |
Компресивна јачина () | 3 – 7 [1] |
Термална својства | |
Тачка топљења () | 0 °C |
Топлотна проводљивост () За густине 0,1 до 0,5 3 | 0,05 – 0,7 −1 m−1 |
Електрична својства | |
Диелектрична константа () За суви снег густине 0,1 од 0,9 3 | 1 – 3,2 |
Физичка својства снега знатно варирају од догађаја до догађаја, од узорка до узорка, и током времена. |
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или сублимације. Мећаве се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. Пахуљице нуклеирају око честица у атмосфери привлачењем потхлађених водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и иње. При акумулацији снега могу се формирати снежни наноси. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем синтерисања, сублимације и замрзавања-одмрзавања. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања ледника. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање подземних вода.
Главне области подложне снежним падавинама обухватају поларне регионе, горње делове северне хемисфере и планинске регионе широм света са довољним количинама влаге и ниским температурама. На јужној хемисфери, снег је углавном ограничен на планинске области, изузев Антарктика.[3]
Снег утиче на људске активности као што је транспортација: креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; пољопривреда: пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на спортове као што је скијање, сноубординг, вожња снегохода; и ратовање: отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на екосистеме, тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.[1]