Споразуми Тито—Шубашић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Споразуми Тито—Шубашић резултат су низа преговора које су водили вођа југословенских партизана Јосип Броз Тито и предсједник југословенске владе у егзилу Иван Шубашић у другој половини 1944. и почетком 1945. године. Споразуми су требали довести до стварања коалиционе владе у Југославији послије Другог свјетског рата која би била сачињена од представника Националног комитета за ослобођење Југославије и представника Владе Краљевине Југославије у егзилу.
Преговоре и споразуме који су настали подржали су и промовисали Савезници у Другом свјетском рату, нарочито Уједињено Краљевство. Британци су тај процес видјели као прилику да утичу на формирање послијератног режима у Југославији, који би иначе био у потпуности препуштен Титу и, вјероватно, Комунистичкој партији Југославије, која је предводила партизански покрет. Тито је тај процес видио као прилику да добије међународно дипломатско признање своје власти.
Први споразум или Вишки споразум био је почетни документ у процесу; закључен је на острву Вис јуна 1944. године. Други споразум или Београдски споразум био је средишњи документ у процесу; парафиран је 1. новембра 1944. у Београду, али је његово спровођење одложено због потребе да се ријеши спор — између Тита, Шубашића и југословенског краља Петра II — везан за именовање у намјесништво. Процес је окончан 7. марта 1945. успостављањем Привремене владе Демократске Федеративне Југославије. Тито је тако постао предсједник владе Југославије.
Једна од занимљивости везаних за овај споразум је и та да су Шубашић и Тито рођени истог дана и године, 7. маја 1892.