Србија
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва.[5][6] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.[7] Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) и Хрватском. Броји око 9 милиона становника, односно око 7 милиона без Косова и Метохије.[8] Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.[6][9] Са 1.681.405 становника у широј околини, по попису из 2022. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
Република Србија | |
---|---|
Главни град и највећи | Београд 44° 48′ N 20° 28′ E |
Службени језик | српски1 |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна уставна република |
— Председник | Александар Вучић |
— Председник Владе | Ивица Дачић (в. д) |
— Председник Народне скупштине | Ана Брнабић |
Законодавна власт | Народна скупштина |
Историја | |
Оснивање | |
— Оснивање Србије | између 629—632. |
— Проглашење краљевине | 4. јануар 1217. |
— Проглашење царства | 16. април 1346. |
— Први српски устанак | 15. фебруар 1804. |
— Други српски устанак | 23. април 1815. |
— Први српски устав | 15. фебруар 1835. |
— Међународно признање | 13. јул 1878. |
— Оснивање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца | 1. децембар 1918. |
— Проглашење ФНР Југославије | 29. новембар 1945. |
— Обнова независности | 5. јун 2006. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 88.499 km2 (111) |
— вода (%) | 0,13 |
Становништво | |
— 2011. | 9.024.734 (99) |
— густина | 101,98 ст./km2 (121) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 164,8 млрд. $[lower-alpha 1][1] (80) |
— по становнику | 23.534 $[lower-alpha 1][1] (68) |
ИХР (2022) | 0,805[2] (65) — веома висок |
Валута | српски динар2 |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +381 |
Вози се на | десној страни |
Регистарске таблице | SRB |
3166-1 алфа 2 | RS |
3166-1 алфа 3 | SRB |
1 Према Уставу Републике Србије у Србији су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо[3] (према Правопису српскога језика овај језик користи два писма: ћириличко па латиничко),[4] док су у 40 јединица локалне самоуправе у равноправној службеној употреби са српским и језици националних мањина које тамо традиционално живе (мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински, албански, чешки, македонски, црногорски, бугарски и бошњачки - укупно 11 језика), а у органима Војводине званично је 5 мањинских језика (мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски), а Косова и Метохије и албански; |
Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. године постала краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства. Након турске најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт Османског царства.[10] До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску власт. Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је постала краљевина. Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912. године.[11]
Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.[12] Од НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.
Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.[13] Од 2014. године земља преговара о приступању Европској унији. Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија Србије је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.[14] Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).[15][16][17]