Гајица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гајица или Гајева латиница,[lower-alpha 1] облик латинице који се употребљава при писању српскохрватским језиком и свим његовим стандардним варијететима: бошњачким, српским и хрватским.
гајица | |
---|---|
Тип | алфабет |
Време настанка | 1835. |
Статус | званично писмо хрватског језика |
Дечији систем | словеначка латиница |
Осмислио ју је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на чешкој латиници Јана Хуса. Незнатно измијењен облик употребљава се у словеначком, црногорском и македонском језику, при чему у македонском служи за латинизацију. Павле Ритер Витезовић предлагао је идеју за правопис хрватског језика по којој би сваки глас имао свој знак. На српској ћирилици примјењен је сличан концепт, а озваничио га је 1818. српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Та идеја је надахнула Људевита, који је извршио реформу хрватске варијанте латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.
Правопис бошњачког језика одређује равноправну употребу латинице и ћирилице,[1] српски наводи да је ћирилица примарно писмо српског језика,[2] а у хрватском језику употребљава се само латиница.[3]