Стеновите планине
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стеновите планине (енгл. ) или кратко Стењак (енгл. ) представљају планински ланац који се протеже меридијанским правцем дуж западних делова Северне Америке. Пружају се од северних делова Британске Колумбије (Канада) на северу до Новог Мексика (САД) на југу, у дужини од око 4.850 km. Највиши врхови су Елберт (4.339 м) и Витни (4.418 м) у САД и Робсон (3.954 м) у Канади. Најдуже реке које извиру испод ових планина су Колумбија и Колорадо.
Стеновите планине | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Маунт Елберт |
Ндм. висина | 4.400 m |
Димензије | |
Дужина | 4.800 km |
Географија | |
Државе | САД Канада |
Масив | Кордиљери |
Геологија | |
Старост стена | прекамбријум, креда |
Најстарији делови Стењака су метаморфне стене прекамбријске старости и чине језгро северноамеричког континента. Стеновите планине су иницијално формиране пре око 80 до 55 милиона година током Ларамидне оргенезе, у којој су бројне плоче почеле да клизе испод Северноамеричка плоче. Угао субдукције био је мали, што је резултирало у широком појасу планина које су простиру дуж западне Северне Америке. Од тада, даља тектонска активност и ерозија леденика скулптирали су Стеновите планине у драматичне врхове и долине. На крају последњег леденог доба, људи су почели да насељавају овај планински опсег. После Европљана, као што је Александар Макензи и Американаца, као што су експедиција Луиса и Кларка, започело је истраживање овог планинског ланца, минерали и крзна су довели до почетне економске експлоатације планина, мада оне никада нису постале густо насељене.
Велики део планинског подручја је заштићен јавним парковима и шумским земљиштима, и популарна је туристичка дестинација, посебно за пешачење, камповање, планинарење, риболов, лов, планински бициклизам, скијање и sноубординг.
Клима је умереноконтинентална и алпска. На Стеновитим планинама природна богатства су угаљ, нафта, гвожђе, бакар, цинк, олово, мобилден, манган, уран, злато и сребро.