![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Gudovac_massacre.jpg/640px-Gudovac_massacre.jpg&w=640&q=50)
Масакр у Гудовцу
масакр над Србима од стране усташа у НДХ у Другом светском рату / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гудовачки масакр (хрв. ) је био масовно убиство око 190 бјеловарских Срба од стране хрватских усташа који се догодио 28. априла 1941. у селу Гудовац надомак Бјеловара. Масакр се догодио за време Другог светског рата, убрзо након окупације Краљевине Југославије од стране сила Осовине и успостављања марионетске Независне Државе Хрватске и било је прво масовно убиство које су починиле усташе по доласку на власт, те је наговестио шири усташки поход геноцида над Србима у НДХ који је трајао до краја рата.
Масакр у Гудовцу | |
---|---|
![]() Есхумирана тела жртава масакра у Гудовцу од стране немачких војника 30. априла 1941. | |
Место | Гудовац, Независна Држава Хрватска |
Датум | 28. април 1941. |
Мета | Срби |
Врста напада | погубљење по кратком поступку |
Убијено | 184–196 |
Усташе су као изговор за убиство искористиле необјашњену смрт двојице својих присталица. Жртве су доведене из Гудовца и околине, углавном ухапшене под оптужбом да су побуњеници лојални свргнутој југословенској краљевској влади. Одведени су на оближњу њиву и колективно стрељани од стране стрељачког вода до 70 усташких стражара. Петорица затвореника су успели да преживе први рафал и отпузали су на сигурно. Усташе су преживеле становнике Гудовца натерали да ископају масовну гробницу за жртве и полију тела живим кречом како би се убрзало распадање лешева.
Следећег дана, рођаци једне од жртава пријавили су масакр немачкој окупационој управи. Немци су извршили делимичну ексхумацију тела, након чега је ухапшено 40 учесника егзекуције. Младен Лорковић, високи усташки функционер, искористио је свој утицај да се затвореници пусте и обећао немачком амбасадору у НДХ Зигфриду Кашеу да ће хрватске власти спровести детаљну истрагу, али до истраге никад није дошло.
На месту масакра подигнути су костурница и маузолеј, као и споменик вајара Војина Бакића, 1955. године. Међутим, године 1991. усред међунационалног насиља током рата у Хрватској, споменик и маузолеј су уништили хрватски националисти, као и још једно Бакићево дело (Бјеловарац, Бјеловарчанин). Рушевине костурнице уклониле су локалне власти 2002. године. Исте године, грађани су потписали петицију за поновно подизање споменика Бјеловацу. Обновљени споменик откривен је у децембру 2010. године.