Феномени преноса
From Wikipedia, the free encyclopedia
У физици, хемији и хемијском инжињерству, феномени преноса представљају механизме преноса неке физичке величине са једног мјеста на друго. Три основа механизма преноса су провођење (дифузија), преношење (конвекција) и зрачење (радијација).
Три основне величине које се третирају у феноменима преноса су:
- Пренос топлоте,
- Пренос масе, and
- Пренос количине кретања
Све три величине преносе се на аналоган начин.
Примјер за преношење: Смицајни напон је у случају њутновских флуида пропорционалан градијенту импулса. Коефицијент пропорционалности је коефицијент вискозитета.
Фуријеов закон говори о пропорционалности флукса топлоте и градијента температуре. Коефицијент пропорционалности је коефицијент топлотне проводности
Фиков закон повезује флукс преноса масе и градијент хемијског потенцијала (у случају идеалних материјала - градијент концентрације). Коефицијент пропорционалности је коефицијент дифузије.
Сличности важе такође и за конвекцију. Конвективни пренос масе је описан једначинама сличним конвективном преносу топлоте.
Приликом изучавања феномена преноса потребно је користити веома компликован математички апарат, тензорски рачун и парцијалне диференцијалне једначине.