Хемицелулоза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хемицелулоза представља велику групу биљних полисахарида, која се обично налази уз лигнин. То је хетерополимер, у коме је матрикс састављен од полисахарида, и осим глукозе, садржи и ксилозу и манозу. Хемицелулоза заједно са целулозом изграђује ћелијски зид, и то примарни и секундардни ћелијски зид свих биљака и неких морских трава.
Постоје варијације у саставу хемицелулозе, тј. хемицелулозе ксилана у различитим биљкама, па чак и различитим органима исте биљке. Структура може да садржи следеће шећере у различитим концентрацијама -ксилозу, -глукозу, -арабинозу, -манозу и мањи проценат -глукуронске киселине. Карактеристично за хемицелулозу јесте да се, за разлику од целулозе, раствара у концентрованим растворима база и објашњење за то је присуство уронских киселина. У системској анализи, управо захваљујући том својству могуће раздвојити хемицелулозу од целулозе.
Хемицелулозе чине мекши део ћелијског зида, представљају везивну компоненту између лигнина и целулозе, тј. повезују целулозну арматуру у ћелијском зиду и заједно са целулозом граде ћелијски зид. Метафорички представљен ћелијски зид код биљака може се рећи да је арматура – целулоза, мекани асфалт – лигнин, а хемицелулоза повезује све то заједно.