Средњоаљаски Јупици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Средњоаљаски Јупици, Централни Јупици, Аљаски Јупици, али и Јупик или Јупиак (једнина и множина) и Јупиит или Јупиат (множина) (јуп. (једнина), (двојина) и (множина)), су један од ескимских јупичких народа западне и југозападне Аљаске, који насељава јужну обалу Нортон залива, обалу Беринговог мора између делта река Јукон и Кускоквим (укључујући острва Нелсон и Нунивак), северну обалу Бристолског залива све до залива Нушагак и северну обалу полуострва Аљаска око реке Нанкен и залива Егегик. Познати су и као Чупик () на чевачком дијалекту из насеља Чевак и Чупиг () на нунивачком дијалекту са острва Нунивак.
Укупна популација | |
---|---|
САД 34.000 (2010) | |
Региони са значајном популацијом | |
Аљаска | |
Језици | |
средњоаљаски јупички (дијалекти: југтунски, чевачки, нунивачки), енглески | |
Религија | |
Хришћанство (Моравски протестанти, Католички језуити, Руска православна црква) и Шаманизам | |
Сродне етничке групе | |
Јуити (Чаплинци, Науканци и Сиреникци), Сугпијати/Алутити, Инупијати, Инуити, Алеути |
Чевак Чупик и Нунивак Чупиг су познатији под заједничким именом Чупик.[1] Јупик, Чупик и Чупиг подгрупе могу лако комуницирати међусобно, а њихов заједнички назив је Јупик. Они су један од три јупичка народа Аљаске и Сибира, блиско повезани са Алутитима (Пацифички Јупици) са централног југа Аљаске и Јуитима са острва Сент Лоренс и Руског Далеког истока (чије подгрупе су Чаплинци, Науканци и Сиреникци). Централноаљаски Јупици говоре централноаљаским јупичким језиком. Од укупне популације која је бројала око 21.000 људи почетком 21. века, око 10.000 је говорило овај језик.[2]
Централноаљаски Јупици комбинују савремени и традиционални начин живота, мешавину која је јединствена за југозападну Аљаску. Данас, Централноаљаски Јупици углавном раде и живе модерним начином живота, али се и даље баве ловом и риболовом на традиционални начин. Већина Централноаљаских Јупика и даље говори матерњи језик, а двојезично образовање је на снази од 1970-их година.
Централноаљаски Јупици су најбројнији у шаренилу народа Аљаске, они говоре централноаљаским јупичким језиком, који је члан породице ескимско-алеутских језика. На попису становништва у САД 2000. години, Централноаљаских Јупика је било преко 24.000,[3] од којих је преко 22.000 живело на Аљасци. Огромна већина њих живи у седамдесетак насеља на традиционалној централноаљаској јупичкој територији која се налази на западу и југозападу Аљаске.[4]
На попису у САД 2010. године, Централноаљаских Јупика је било 34.000, и највећа су аљаска племенска група (било сама или у комбинацији), коју блиско у бројности прате Инупијати, њих 33.000. Централноаљаски Јупици су етничка група која има највећи број особа које су се изјасниле као припадници само једне племенске групе и ниједне друге расе (29.000).[5] На попису из 2010. године, скоро половина америчких Индијанаца и Аљаских домородаца су идентификовани као мешавина раса.
Суседи Централноаљаских Јупика на северу су Инупијати, на југу алеутизовани Ескими Алутити и на истоку Атабаскани: јупицизирани Холикачуци и Дег Хитани и нејупицизирани Којукони и Денаине.[6]
Традиционално централноаљаско јупичко село Токсук Беј налази се на острву Нелсон, 6,5 км југоисточно од Тунунака, на делти реке Јукон. Село је основано 1964. године, када се одређени број младих парова из Нигтмута преселио на нову локацију у заливу Токсук како би имали бољи приступ ресурсима које доноси теретни брод „Норт Стар” једном годишње. Породице из Тунунака и Невтока су им се придружиле и насеље је порасло. Године 2011, аљаски департман рада процењује становништво на 598 људи. Федерално признато Нунакајиармиут племе се налази овде. Они користе комерцијални риболов за стицање основних средстава (новац, храна) за издржавање породица. Харинга, лосос и морски плодови су омиљене ловине.