From Wikipedia, the free encyclopedia
Шигеру Ёшида ( ҷопонӣ: 吉田茂, よしだしげる, 22 сентябри 1878 — 20 октябри соли 1967 ) — ходими сиёсй ва давлатии Ҷопон дипломат . Хатмкардаи факултаи ҳуқуқшиносии Донишгоҳи Токио . Сарвазири Ҷопон ( 22 майи 1946 ) — 24 май соли 1947, 15 октябри соли 1948 — 10 декабри соли 1954 ). 5-уми вазири таъминоти иҷтимоӣ ( 16 январ — 22 июли 1940 ), сардори 2-юми вазоратхои якум ва дуюми демобилизация ( 22 май ). — 15 июни соли 1946 ). 73, 74, 75, 78, 79 вазирони корҳои хориҷӣ ( 1945 ) — 1947, 1948 — 1952 ). Раиси 2-уми Ҳизби либералии Ҷопон ( 1946 — 1948), 1-умин раиси Ҳизби демократӣ-либералӣ (1948 — 1950 ) ва Ҳизби либералии Ҷопон (1950 — 1954 ). Аъзои палатаи намояндагони парламенти Ҷопон аз 7 даъват аз префектураи Кочи. Ректори донишгоҳҳои хусусии Когакукан ва Нишёгакуша . Вай дар давоми 7 соли давраи душвори гузариш ба мамлакат рохбарй кард: аз истилои хориҷӣ баъд аз Ҷанги дуюми чахон то барқарор намудани истиқлолияти Ҷопон. Вай асосҳои системаи сиёсии Ҷопонро баъд аз ҷанг гузошт. Барои намуди зоҳирӣ, истеъмоли сигор ва сифатҳои роҳбарӣ, ӯ лақаби " Черчили ҷопонӣ" гирифт.
ҷопонӣ: 吉田茂 | |
25 апрел 1947 — 23 октябр 1963 | |
22 май 1946 — 24 май 1947 | |
Пешгузашта | Сидехара Кидзюро |
Ҷонишин | Тетсу Катаяма |
15 октябр 1948 — 16 феврал 1949 | |
Пешгузашта | Хитоши Ашида |
Ҷонишин | Шигеру Ёшида |
16 феврал 1949 — 30 октябр 1952 | |
Пешгузашта | Шигеру Ёшида |
Ҷонишин | Шигеру Ёшида |
30 октябр 1952 — 21 май 1953 | |
Пешгузашта | Шигеру Ёшида |
Ҷонишин | Шигеру Ёшида |
21 май 1953 — 10 декабр 1954 | |
Пешгузашта | Шигеру Ёшида |
Ҷонишин | Хатояма Итиро |
Таваллуд |
22 сентябр 1878[1][2] |
Даргузашт |
20 октябр 1967[1][2] (89 сол) |
Мадфан | |
Падар | Takeuchi Tsuna[d] |
Ҳамсар | Yukiko Yoshida[d] ва Kiyo Yoshida[d] |
Фарзандон | Ken'ichi Yoshida[d] ва Kazuko Asō[d] |
Ҳизб | |
Таҳсилот | |
Дараҷаи илмӣ | докторӣ[d][3] |
Эътиқод | котулисизм[d] |
Соядаст | |
Ҷоизаҳо | |
Парвандаҳо дар Викианбор |
Рубель В. А. Японська цивілізація: традиційне суспільство і державність. — .mw-parser-output .ts-comment-commentedText{border-bottom:1px dotted;cursor:help}@media(hover:none){.mw-parser-output .ts-comment-commentedText:not(.rt-commentedText){border-bottom:0;cursor:auto}}К. : «Аквілон-Прес», 1997. — 256 с. — ISBN 966-7209-05-9. Рубель В. А. Історія середньовічного Сходу: Курс лекцій: Навч. посібник. — — ISBN 5-325-00775-0.Шаблон:Рубель Нова історія
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.