Ктитор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ктитор[1][2] (грчки: [κτήτωρ] Error: {{Lang}}: text has italic markup (help); грузиски: ქტიტორი, ктитори; романски: ctitor) ― збор што значи „основач“ односно титула давана во средниот век на давателот на средства за изградба или преизграба на православна црква или манастир, за дарување икони, фрески и други уметнички дела. Бил користен во средновековната римска сфера. Латински односно католички еквивалент на поимот е донатор. Во времето на основањето, ктиторот често издавал типик и бил илустриран на фрески („ктиторски портрет“). Женскиот облик е ктиторица (грчки: κτητόρισσα, ктиториса).