Савез комуниста Хрватске
републичка организација Савеза комуниста у СР Хрватској / From Wikipedia, the free encyclopedia
Савез комуниста Хрватске (скраћено СКХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1945. до 1990. деловала у Социјалистичкој Републици Хрватској, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).
Савез комуниста Хрватске Комунистичка партија Хрватске | |
---|---|
Основана | (1937-08-01)1. август 1937. |
Распуштена | 3. новембар 1990.(1990-11-03) (53 год.) |
Претходник | Покрајински комитет КПЈ за Хрватску |
Наследник | Социјалдемократска партија Хрватске |
Седиште | Загреб СР Хрватска СФР Југославија |
Омладински огранак | Савез социјалистичке омладине Хрватске |
Број чланова (1981) | 348.054[1] |
Идеологија | Комунизам |
Политичка позиција | крајња левица |
Религија | атеизам |
Национално чланство | Савез комуниста Југославије |
Слоган | Пролетери свих земаља, уједините се! |
Химна | Интернационала |
Застава странке | |
Основан је 1/2. августа 1937. под називом Комунистичка партија Хрватске (КПХ), од Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску и Славонију и Покрајинског комитета КПЈ за Далмацију, који су од оснивања КП Југославије деловали на подручју Хрватске и Далмације. У току Другог светског рата, 1941–1945. организовао је руководио Народноослободилачком борбом у Хрватској, током које је дошао на власт.
Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Хрватске. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 11. фебруара 1990. променио је назив у Савез комуниста Хрватске – Странка демократских промена (СКХ–СДП). На Конгресу 3. новембра 1990. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао само Странка демократских промена. Нова странка је након уједињења са Социјалдемократском странком Хрватске, 30. априла 1994. добила назив Социјалдемократска партија Хрватске (СДП), која данас представља правног наследника СКХ.
Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Хрватској и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима одржаним априла и маја 1990. освојио је 35% гласова, односно 107 (од 350) посланичких места[lower-alpha 1] и након 45 година изгубио власт.