Интернационала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Интернационала (франц. ) је најпознатија радничка, социјалистичка, комунистичка и анархистичка песма и једна од најпознатијих песама на свету.[1][2] Оригиналне речи (на француском) написао је 1870. године Ежен Потје (1816–1887, касније члан Париске комуне).[3][4] Пјер Дегејтер (1848–1932) написао је музику за песму 1888. и те године први пут је изведена на прослави социјалистичког удружења новинара у Лиону; отад се шири и пева међу француским радницима, a 1899. постаје химна француских социјалиста.[5] (Оригинално је требало да буде певана на музику Марсељезе.)[6]
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Интернационала је постала химна међународног револуционарног социјализма и преведена је на многе језике. У многим европским земљама песма је почетком 20. века била забрањивана због стихова који позивају на рушење власти. Традиционално се пева са стиснутом десном шаком подигнутом уз слепоочницу.
Руска верзија Интернационале служила је као химна Совјетског Савеза од 1917. до 1944. када је замењена Химном Совјетског Савеза и постала је партијска химна КПСС. Прва руску верзију превео је Аркадиј Јаковљевич Коц 1902. године и састојала се од 3 строфе и рефрена. Касније је проширена и поново препевана.
Интернационалу певају не само комунисти него (у многим земљама) и социјалисти, социјалдемократи и анархисти. Певана је и за време студентских и радничких демонстрација 1989. године на тргу Тјенанмен. Песма се изводи на почетку сваког заседања ЦК КП Кине.
После Другог светског рата Интернационала је дуго била одјавна песма Радио Београда (пошто тада радио није радио 24 сата дневно већ се програм прекидао у поноћ, да би започео у 4 часова). Такође сигнал од неколико тонова је био знак Радио Београда и обично се пуштао који минут пре целог сата.
Интернационала је била и свечана песма Савеза комуниста Југославије.
Интернационала је и међународно удружење радника. Током 19. и 20. века било их је три.