F-22 раптор
Стеалтх Аирцрафт који су развили Лоцкхеед Мартин и Боеинг / From Wikipedia, the free encyclopedia
раптор (енгл. ) је први у свету борбени авион пете генерације, уведен у оперативну употребу, у Америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брже од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У томе режиму може дуготрајно да крстари, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарно му је дејство по циљевима на тлу (земља / море) и електронско ратовање.
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | 1991. |
Уведен у употребу | 15. децембар 2005. |
Број примерака | 195 (8 прототипова и 187 оперативних авиона)[1] |
Дужина | 18,9 |
Размах крила | 13,56 |
Висина | 5,08 |
Површина крила | 78,04 |
Празан | 14.365 |
Нормална полетна | 25.107 |
Макс. маса при узлетању | 36.288 |
Турбо-млазни мотор | 2 х F119-PW-100 |
Потисак ТММ | 2x156 |
Макс. брзина на опт | 2.500 |
Тактички радијус кретања | 759 |
Долет | 3.219 |
Плафон лета | 19.811 |
Раптора карактерише способност летења на изузетно великим висинама и брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак / маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања сензорима, са Земље и из ваздуха.[2]
Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе, по часу лета.
Неколико држава попут Јапана, Аустралије и Израела, показало је жељу за куповином Раптора. Амерички Конгрес је ставио забрану на његов извоз, чак и својим поузданим савезницима.[3]
Председник Барак Обама је потписао овлашћење за пословну 2010. годину, 28. октобра 2009. године, у којој нису била предвиђена средства за његову даљу производњу.[4] Од укупно 195, последњи примерак F-22 раптор је произведен 2. маја 2012. за Америчко ратно ваздухопловство, током трајања производње у претходних 15 година. То је био завршетак производње и процеса увођења у оперативну употребу, овог типа авиона.[5]